ИНТЕРВЈУ СА ШЕФОМ КАТЕДРЕ ЗА РУСКИ И СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ФИЛОЛОШОГ ФАКУЛТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ, ДР ДУШКОМ ПЕВУЉОМ
Од школске 2012/13 године на Филолшком факултету у Бањој Луци почела је са радом катедра за руски и српски језик. Тим поводом разговарали смо са шефом катедре, проф.др Душком Певуљом.
Од када постоји катедраза руски и српски језик и књижевност?
– Катедра је почела са радом школске 2012/13 године. Пошто смо одобрење са потребним лиценцама за рад добили нешто касније, пријемни испит је обављен крајем септембра мјесеца, а 10. октобра је започео са радом одсјек за руски и српски језик и књижевност. Важно је напоменути да је то двогрупа и да је пракса нашег факултета да са тим новооснованим катедрама за које немамо довољно кадра, а које се тичу страних језика, направимо двогрупу. Уколико се тај одсјек буде развијаоонако како ми планирамо, кроз неколико година ћемо добити самосталан одсјек за руски језик и књижевност, што је наш циљ и потреба друштва.
Колико је стара идеја за оснивање катедре?
– Идеја за отварње катедре за руски језик постоји од када постоји „стари“ Филозофски факултет. Ми смо 1999/2000 године одржали пријемни, гдје се, нажалост, пријавило врло мало кандидата и некако је тада замрла идеја о оснивању овог студијског програма. Међутим, усљед муњевитих промјена које су се десиле почетком 20. вијека, поновне афирмације Русије као свјетске силе, наше спољнополитичке преорјентације, поновне повезаности са Истоком и нашим словенским свијетом, поново је оживјела та идеја. Морам рећи да се у посљедњих пет година интензивно размишљало о отварању одсјека за руски језик, јер је он веома важан за србистику. Србистика је изњедрена из славистике, а главна дисциплина славистике, због своје величине и утицаја, јесте русистика.
Зашто је толико времена било потребно за отварање катедре?
– То није питање за мене, јер се више тиче неке наше опште друштвене инертности и залуђености Западом, што ја лично не подржавам. Дакле, то је резултат непоштовања сопствене културе, језика и традиције, јер је руски језик у једном историјском раздобљу био и наш књижевни језик. Степен преплитања и блискости наше културе са словенским културама, а највише са руском, је такав да је можда право питање зашто смо уопште икада укидали руски језик. Наравно да није уреду што се толко чекало, као ни то што се руски језик престао изучавати нанашим катедрама и факултетима, али сам увјерен да је пред нама доба велике афирмације руског језика и књижевности, те благотворног руског културног и цивилизацијског утицаја. Кад је био изражен, тај утицај, он је био потврда нашег словенског и српског идентитета,јер једино у нашој средини, у нашим геополитичким околностима, афирмација руског језика и културе не значи потирање, него напротив, потврђивање и нашег српског језика и културе.
Од кога сте имали подршку при отварању катедре?
– Оно што је парадокс и што нас враћа на прво или друго Ваше питање је ометање од стране ресорног министарства, што је нонсенс сам за себе. Било је неког неразумног одлагања, јер је претпрошле године, бар што се тиче дијела који смо ми требали да урадимо, све било спремно за отварање студијског програма. Дакле, неке специјалне помоћи нисмо имали ни од кога, напротив ометали су нас. Сматрам да до тог није требало да дође, по некој логици ствари. Подршка се очекује у будућности, јер нам несебичну подршку пружа руски амбасадор, на чему смо му јако захвални.Одржавамо контакте и са руском компанијом „Нестро“,ради спонзорисања наших будућих издања и куповине књига. Дакле, ми подршку тек очекујемо, а досада смо само имали добру вољу и увјерење да у нашој средини треба афирмација руске културе.
Колико студената је уписало руски језик, а колико их се пријавило за упис? Каква је заинтересованост за учење овог језика?
– Као што смо очекивали и процјењивали, интересовање за овај студиј је било заиста велико. Уписано је 30 студената, а скоро је дупло било заинтересованих, тј. било је око 60 кандидата на пријемном испиту. Практично, за једно мјесто су конкурисала два кандидата. И даље, по оним информацијама које добијамо, интересовање за руски језик постоји и то је нешто што нас заиста радује и што је једно оправдање више том нашем опредјељењу да покренемо овај одсјек.
Колико на катедри предаје професора/ асистената и да ли их је довољно за спровођење квалитетене наставе?
– Тешко је о томе говорити будући да тек један семестар постоји овај студиј. У првом семестру има 7 предмета и исто толико професора. За сада је све на одговарајућем нивоу. Ваше питање ће имати смисла тек кроз неколико година, јер на нама лежи велика одговорност и питање како засновати тај одсјек. Биће врло важно изабрати прве асистенте, а они ће највјероватније бити из ове прве генерације. Тек онда ће се моћи говорити о томе какав је овај одсјек у стручном и предавачком смислу. Наша намјера је да то буде на једном квалитетном нивоу. Да ли ћемо у томе успјети, судиће, кроз неко вријеме, неко други.
У овом тренутку,у својим редовима,имамо професора Драгана Копривицу из Никшића, који је на ширем српском простору афирмисан као веома угледан професор руског језика, те фонетике и фонологије руског језика. Такође је веома важно напоменути да имамо лектора који је изворни говорник рускога језика. Дакле, у овим првим семестрима је стављен акценат на учење руског језика.
Какви су планови катедре у будућности и да ли се планира сарадња са неким универтитетима у иностранству, Русији?
– Наравно, јер већ имамо контакте са много универзитета у Русији. Позвани смо на разне скупове тамо, а најважнији су свакако позиви за размјену студената. Већ смо добили донацију литературе од 1000 руских књига. Заиста, у том погледу, перспективе су огромне. Наши студенти ће ићи на размјену тамо, ићи ће да уче језик, јер постоји велика заинтересованост руских универзитета, који имају доста солидне фондове за афирмацију своје културе у иностранству. Такође, влада велико интересовање међу професорима из Русије да дођу овдје код нас. Дакле, то ће се сигурно реализовати.Сигурно је да нећемо бити инертни, јер нам је заиста стало да сваки студент, који студира на одсјеку за руски и српски језик, оде у Русију бар један семестар и да тамо, у говорној средини, усаврши руски језик.
Како видите статус руског језика у будућности на овим просторима, а какав је тај статус сада?
– Морам признати да не знам тачно какав је статус руског језика у средњим школама, мада мислим да је изучавање минорно. Све се то ослања на ову нашу причу о једној несређеној ситуацији. Усуштини,без познавања руског језика, не можемо знати ни свој језик. Увјерен сам да ће се руски језик на велика врата вратити у наше основне и средње школе, управо због огромне руске литературе, утицаја те земље у свијету и везе са нашим језиком и културом.Као неко ко је и сам учио руски језик током школовања, искрено желим да се то деси, али како су промјенљиве и ћудљиве прилике овдје на Балкану, а специјално међу нама Србима, како у нашем друштву нема константи и како чешће радимо у корист наше штете, него користи, не бих се смио упуштати у никакве далекосежне прогнозе. Међутим, како сада ствари стоје, мислим да ће руски језик бити враћен у школе.
Интервју радила: Дара Петровић