Церемонији отварања представништва присуствовало око 50 српских научника и јавних личности, а краће поздравне говоре одржали викар Патријарха Српског епископ Липљански Јован, председник Центра за руске студије др Мирослав Јовановић, оснивач хуманитарне организације Наша Србија Млађан Ђорђевић, гост из Москве – старији научни сарадник РИСИ др Никита Бондарјев и директор представништва РИСИ у Београду др Алексеј Тимофејев.
ПРЕДСТАВНИШТВО Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) – најважнијег аналитичког think tank-а у РФ чији је оснивач шеф државе – отворено је у Београду.
Пригодној церемонији присуствовало је око 50 представника српске друштвене и научне мисли и аналитичких медија. Њима су се краћим пригодним говорима обратили: викар Патријарха Српског епископ Липљански Јован, председник Центра за руске студије и професор Филозофског факултета у Београду др Мирослав Јовановић, оснивач хуманитарне организације „Наша Србија“ Млађан Ђорђевић, гост из Москве – старији научни сарадник РИСИ др Никита Бондарјев и директор представништва РИСИ у Београду др Алексеј Тимофејев, који је био и домаћин свечаности.
Владика Јован је подвукао значај РИСИ, у који се недавно и непосредно могао уверити, када је као његов гост у Москви имао излагање за округлим столом о Косову и Метохији. Он је изразио наду да ће отварање представништва РИСИ-ја допринети да значајна дела и анализе руске духовне и научне мисли, буду присутније у Србији, за чим постоји велика потреба.
Владика је присутнима испричао да је – када је у Пећкој патријаршији сређивао грађу објављену о Косову и Метохији – био изненађен колико је унутар ње било предоминантно оно што је објављивано на Западу. Он је – посебно нагласивши да се у историји руско-српских односа увек преплитало духовно са политичким – нагласио да је у деловању РИСИ-ја посебно наглашена духовна компонента и да је отварање представништва у Београду утолико драгоценије.
Владика Јован је пожелео благослов Божји представништву РИСИ-ја за његов рад.
Професор Јовановић је подсетио да су Србија и Русија столећима имале духовну и културну сарадњу која је до 18. века била и темељ и главни садржај српско-руских веза. Притом је указао да у Београду и у Србији већ дужи низ година делују и Гетеов институт и Институт „Сервантес“, а да у главном граду Србије – све до доласка РИСИ-ја – није било организованог деловања ниједне руске научне институције или фондације.
Он је посебно истакао одлучност и велики допринос директора РИСИ Леонида Решетњикова развоју сарадње са Србијом и самом отварању представништва.
Јовановић је скренуо пажњу на чињеницу да је Русија одувек имала велики број значајних научних имена која су се специјалистички бавила Балканом и Србијом, изразивши очекивање да ће тај сјајни низ имена наставити млади руски експерти за Србију и регион – Алексеј Тимофејев и Никита Бондарјев. Посебно је нагласио да је Тимофејев добио српску награду за најбољу докторску дисертацију, а да је Бондарјев на Београдском сајму са великим успехом управо представио своју најновију књигу о Титовим московским годинама.
Са плановима РИСИ у Србији и према српским земљама – које ће реализовати представништво – присутне је упознао Бондарјев који је водећи стручњак института за Србију и бивше земље Југославије. Подсетивши да је више учесника два дана раније одржаног српско-руског експертског округлог стола говорило о „мекој сили“, а да је у медијским најавама отварања представништва било и тонова који су сугерисали да ће само представништво деловати као „рука Москве“, Бондарјев је прво нагласио да неке друге земље и њихови институти и фондације вероватно и имају у Србији потребу и за „меком силом“. Али, нагласио је, то није случај са Русијом и Руским институтом за стратешка истраживања.
Русија нема ни потребу ни намеру да према Србији примењује било какву „силу“, већ рачуна искључиво на јачање и продубљивање сарадње на заједничким духовним и историјским основама и подударности интереса, јер Русији не одговара Србија као било чија колонија или протекторат, већ жели да види заиста суверену и јаку Србију, независну од свих, па и од Русије.
Русији и РИСИ-ју – подвукао је Бондарјев – у Србији зато није потребна ни мека ни било каква друга сила и присила јер између две земље и два народа постоји и духовна и историјска блискост и разумевање. Чак и одређени паралелизам у историјским токовима и судбинама. Зато ће РИСИ и његово представништво напросто сарађивати са свима.
Он се захвалио присутним представницима научног, медијског и друштвеног живота, истичући да ће управо они који су се компетентношћу и спремношћу на сарадњу доказали у претходном периоду – бити основни партнери и сарадници представништва РИСИ у Београду, али да ће представништво бити отворено за сарадњу са свима у научном, политичком и јавном животу Србије. Од владајућих и опозиционих парламентарних странака, до релевантних друштвених и научних организација, који за такву сарадњу покажу озбиљан и искрен интерес.
Бондарјев је најавио одржавање великог скупа српских и руских историчара посвећеног стогодишњици избијања Првог светског рата – уз учешће и њихових колега из других земаља – који ће се, уз помоћ и суорганизарство РИСИ, одржати у Републици Српској. Највероватније у Бањалуци, мада постоји могућност и да му домаћин буде Источно Сарајево.
„На том скупу ће и српски и руски научници наступити са проверених позиција српске и руске историјске науке о Првом светском рату и узроцима његовог избијања. Они ће – нагласио је Бондарјев – сигурно одбацити покушаје да се направи ревизија историјске истине о Првом светском рату, какву већ најављују – на скупу који ће 2014. одржати у Сарајеву – немачки и аустријски историчари. Нажалост, уз учешће и неких француских. А иза покушаја ревизије се крије намера да се Срби прогласе кривцима за Први светски рат. Русија и РИСИ то неће дозволити“.
Учеснике церемоније на крају је поздравио и Млађан Ђорђевић. Предочивши да је овог лета у кампу на Тари боравило 20-ро деце из Русије, он је нагласио да ће их следеће године бити – чак 100, а да постоје планови и амбиције да на Тару наредних година долазе и деца из других православних земаља – Грчке, Бугарске, Румуније…
РИСИ ће помоћи – додао је Бондарјев – да се наредног лета на Тари нађе и десеторо руске деце из Придњестровља.
Домаћин скупа и директор представништва РИСИ др Алексеј Тимофејев је такође навео неколико конкретних активности које представништво планира за крај ове и следећу годину.
Адреса представништва је: Теразије 23/II, телефон 011/3248 159, а e-mail [email protected].
Извор Руски дом