Историјат

Ова публикација је замишљена као једноставно штиво, написано на поуларном, а не научном нивоу. Настала је трудом неколицине расположених људи из друштва СРП „Братство“. Публикација је подјељена у три цјелине: прва се бави историјским освртом на српско-руске односе, друга цјелина је посвећена у најкраћем личностима које су обиљежиле заједничку српско-руску историју, а трећа цјелина се бави споменицима и симболима пријатељства два народа. 

Први, историјски одјељак обухвата све релевантне догађаје из историје-српско руских односа почев од покрштавања Срба и касније Руса све до пада Совјетског Савеза и ратних догађања на простору Југославије. На почетку публикације, направљен је и кратак осврт на претхришћански период и проблематику одређивања граница заједничке словенске прапостојбине. Осим познатих догађаја и датума из заједничке српско- руске историје на појединим  мјестима смо детаљно писали о личностима и догађајима који су од великог значаја за ову тему. Тако, на примјер велики простор дали смо периоду између два свјетска рата, јер је у том времену бијела емиграција оставила неизбрисив траг у готово свакој сфери живота у краљевини Југославији, нарочито у Србији. Ту нам је од велике користи била књига Никите Бондјарова „Руси и Русија у Србији“. Један дио приче о руској емиграцији између два рата на простору краљевине Југославије посветили смо и Русима на територији града Бања Лука.Такође, нешто више простора смо дали и Ивану Грозном, његовом српском поријеклу и његовим доброчинствима према Српској цркви и народу о популарности Катарине Велике међу српским народом у XVIII о одласцима српских посланстава у Русију у разним периодима итд. Због недовољне временске дистанце  само у најкраћем смо се осврнули на догађаје деведесетих и у Совјетском Савезу и у Југославији а релевантним догађајима из последње деценије и сами смо свједоци тако да није било нарочито потребе за обрађивањем овог периода. 

Други одјељак ове публикације бави се кратким освртом на животе људи значајних за историјат српско- руских односа, па су слово о себи добили: Иван Васиљевич IV „Грозни“, Сава Владиславић Рагузински, Михаил Григорјевич Черњајев који свакако није познат као претходне двије личност, због чега смо му посветили нешто више простора, као и Огњеславу Костовићу, а ту су још и текстови о Александару Васиљевичу Соловјеву те  Георгију Острогорском. Трудили смо се да текст о сваком од њих буде што сажетији и да у себи носи што релевантније чињенице, мада, понекад се нисмо могли отети потреби да нешто што је прећутано или није довољно пута казивано а тиче се живота некога од поменутих личности, ипак изнесемо у тексту публикације.

Трећи одјељак се бави симболима и споменицима пријатељства српског и руског народа. Ту се нарочито истичу прича о спомен-цркви у Горњем Адровцу, те текст о Српско-руском маршу, чувену композицију Петра Иљича Чајковског. Осим тога, у најкраћем су описани споменици палим руским борцима на територији Србије било да се ради о црвеноармејцима из Другог свјетског рата или страдалницима који су гинули под заставом Руског царства, затим споменици или спомен-обиљежја која су подигнута у част војске оба народа, и српског и руског. Поменули смо сљедеће споменике: Споменик Цару Николају II и његовим војницима на Новом гробљу у Београду подигнут је између два свјетска рата. То је истовремено и спомен-костурница руским војницима погинулим у одбрани Београда и у бици на Кајмакчалану 1916.  преко Иверске капеле на београдском новом гробљу, спомен-обиљежја и капела у Вршцу, Зрењанину, Суботици, Јагодини итд.

Када су у питању извори и литература кориштена у изради публикације, најважније мјесто заузимају свакако дјела Алексеја Јелачића: „Историја Русије“ те књига „Русија и Балкан-преглед политичких и културних веза Русије и Балканских земаља“.  Алексеј Јелачић је иначе био један од отприлике четрдесетак хиљада Руса који су емигрирали из своје отаџбине у Југославију због крвавог грађанског рата који је погодио Русију у времену од 1918 до 1922. Иначе број руских емиграната је далеко већи, само двјесто хиљада Руса је емигрирало на Балкан, али то је само мали дио од укупног броја исељеника јер је њихов број процјењен на преко два милиона. Дакле, Јелачић је био је професор руске и западнословенске историје на Филозофском факултету у Скопљу а поред осталих дјела оставио је и поменуте „Историја Русије“ те „Русија и Балкан-преглед политичких и културних веза Русије и Балканских земаља“ дјела која су капитална за изучавање тематике којом се ова публикација бави. За период између Два рата од пресудног значаја била је поменута књига Никите Бондјарова „Руси и Русија у Србији“. Ту су још и „Историје Русије“ Димитрија Оболенског и Роберта Отија те капитална „Историја Русије“ Павла Миљукова  , Шарла Сењобоса и Луја Езенмана. Затим Црквена историја Јевсевија Поповића, Ћоровићева Историја Срба, Дучићева монографија „Гроф Сава Владиславић“ итд.

Надамо се да ће бити од користи сваком ко је буде читао, да ће нешто научити, али и да ће га баш ова публикација подстаћи на истраживање Русије, руског народа, српско-руског пријатељства и да ће упознавање са нашом заједничком историјом бити добар темељ за блискије односе у будућности.

Публикацију „Српско-руски односи, историјски преглед“ можете купити у књижари „Ризница“ по цијени од 5,50 КМ, или наручити преко нашег е-mail-а [email protected].  Књижара се налази у центру у згради хотела „Видовић“ у Бањој Луци.