Сигурно знате за седам свјетских чуда. А знате ли за седам чуда Русије? На великом сверуском избору, грађани Русије су изабрали 2008.године „Седам чуда Русије“. Русија је богата како природним, тако и културним насљеђем, тако да је избор био тежак. У овом броју Газете ћемо се упознати са „Седам чуда Русије“. Наравно, ово није све што нам Русија може понудити.
1.Петерхоф – Петров дворац
Петерхоф-Петров дворац смјештен је у истоименом граду у Русији, 20 километара западно од Петербурга. Основао га је Петар Велики, па је комплекс по њему и добио име.
Дворац је служио као царска резиденција до Октобарске револуције, када је 1918.проглашена музејом. У току Другог свјетског рата, дворац је потпуно уништен од бомбардовања и борби. Реконструкција је почела је одмах послије рата, а траје и данас.
Петерхоф је невјероватни музеј на отвореном, са највећим и најљепшим комплексом фонтана и паркова на свијету, распрострањених на површини од око хиљаду хектара. Међу фонтанама се издвајају фонтана пирамида, затим Адам, Ева, Сноп и многе друге, од којих свака има своју симболику. 
Комплексом доминира Самсон који је савладао лава, а представља симбол побједе над Швеђанима у бици код Полтаве ( данашња Украјина ). Руски „Версај“ како је још зову, има око 300 метара дугу Велику палату у којој се налази и тзв. Катаринин пут тј. дио којим је смјела ићи само царица, док би посјетиоци чекали у једној од дворана за примање. Уз палату је црква Св. Петра и Павла, са позлаћеном куполом на којој је двоглави орао, симбол царске Русије.
2. Мамајев Курган
Jе брдо изнад Волгограда (бившег Стаљинграда) на којем се налази меморијални комплекс у част сјећања на Стаљинградску битку (1942-1943) . На Мамајев кургану су се водиле жестоке битке, а контрола над брдом је постала изузетно важна зато што је она омогућавала контролу над цијелим градом.
Меморијални комплекс, који је завршен 1967 године, заузима површину од 26 хектара, а јединствена архитектонско-вајарска композиција дугачка је километар и по. Од подножја до врха узвишења, где су премјештени посмртни остаци 34.505 војника, који су бранили град, води 200 гранитних степеника. Степеници симболизују 200 дана крваве борбе. Ту се налази и 35 гранитних спомен-плоча хероја Совјетског Савеза. На Мамајевом кургану сахрањен је и Василиј Иванович Чујков, легендарни командант одбране града. На брду се налази и најпознатији споменик Стаљинградске битке, статуа „Мајка отаџбина зове“,висока 85 метара. 
Аутор скулптуре је Јевгениј Вучетић, совјетски вајар српског поријекла. Алегорични лик Мајке отаџбине,са мачем у руци,позива своје синове у побједнички бој. Уста су јој отворена, што је неуобичајено за скулптуре. О том детаљу се дуго расправљало. Једном су функционери питали Вучетића: „Зашто су јој отворена уста?“ Он је одговорио: „Она виче: за отаџбину… мајку вам вашу!
3. Планина Елбрус
Угашени стратовулкан на Кавказу, Елбрус, који са надморском висином од 5.642 м представља највиши врх Европе и Русије. 
Налази се на југу европског дијела Русије, недалеко од границе са Грузијом. Елбрусу је данас велики скијашки центар,а скијање на његовим падинама траје током читаве године јер се граница сталног снијега налази нешто испод 3700 m нмв.
4. Бајкалско језеро
Најдубље језеро на свијету и највећи резервоар течне слатке налази се у источном дијелу азијске Русије. Познато је и под називом „плаво сибирско око“. У језеро се улива преко 300 ријека од којих су најважније Селенга и Баргузин.
Међутим, из језера истиче само једна ријека — Ангара, десна притока Јенисеја. Површина језера износи 31 500 км².
Назив језера потиче од татарске ријечи „баи-кул“, што у преводу значи „богато језеро“.Око Бајкала, простире се Бајкалски резерват бајковите лепоте. Ту расту четинарске и листопадне шуме у којима живи преко 300 животињских и 80 биљних врста, од којих око 25 спадају међу угрожене. У ријекама Бајкалског резервата живе бројне врсте риба, међу којима и црни бајкалски липљен, манић, младица и различите врсте пастрмки.
5. Храм Василија Блаженог
На јужном дијелу Црвеног трга у Москви налази се једна од најљепших и најнеобичнијих грађевина на свијету, црква Василија Блаженог. Изграђена је прије четири стотине година на мјесту Тројицке цркве, по налогу цара Ивана Грозног, у част историјске побједе руске војске у октобру 1552. године, која је довела до припајања Казанског и Астраханског каната Русији. Према легенди, цар Иван Грозни је ослијепио градитеља Посника Јаковљева, да не би послије градио храмове исте или сличне љепоте. У храму је сахрањен Василије Блажени. 
Сам храм се састоји од девет међусобно различитих храмова који имају облик куле. Велика купола је у средини, а око ње осам купола у облику дивовских турбана, које симболизују осам татарских кнежевина које су припојене руској круни. Унутрашњост храма је доста скромнија у односу на његов спољашњи изглед, а испуњавају је мале, мрачне капеле, ходници у виду лавиринта и зидови прекривени њежним, цвијетним дизајном из XVII вијека.
Храм је неколико пута спасен од тоталног уништења: Наполеон је наредио рушење 1812. године, а хтјели су га срушити и бољшевици средином XX вијека. Данас је за странце поглед на цркву Василија Блаженог и њене куполе једно од најупечатљивијих доживљаја Русије.
6. Долина гејзира
Кроноцки резерват је једна од најстаријих заштићених природних зона у Русији и дио је свјетске баштине под заштитом УНЕСКО-а . Налази се на Камчатском полуострву и излази на Тихи океан. 
Управо ту можете видјети познати активни вулкан Кроноцку сопку, велики број водопада, Долину гејзира и термална језера. Сама Долина гејзира са око 90 гејзира и 200 термалних извора једино је такво мјесто на евроазијском континенту. Ова се област простире на много већој површини од чувених поља гејзира на Исланду, а због неприступачног терена до ње се долази само хеликоптером.
7. Стубови ерозије
У руској републици Коми налази се једна од најмистериознијих руских атракција, седам монолитних камених стубова који избијају из висоравни. „Седам снажних мушкараца“ како их зове локално становништво, због своје висине која достиже 42 метра и абнормалног изгледа неприступачни су и професионалним пењачима. 
Иако неприступачни и смјештени у дивљем окружењу, стубови посјетиоцима пружају изузетан призор. Многи тврде да вам тамо не треба вода, храна, нити одмор,а све што желите је да зурите у ово ремек дјело природе, гдје су се по вјеровању локалног становништва у древна времена скупљали духови.
Aутор: Милан Милковић
Текст је први пут објављен у 8 броју часописа Газете који можете бесплатно читати и преузети ОВДЈЕ.