Још од времена владавине Катарине Велике, циркус је играо важну улогу у културно богатој традицији Русије. У Русији, циркус се сматра умјетношћу која пуноправно стоји са балетом или опером и окупља високо талентоване и креативне умјетнике.
За огромну популарност циркуса у Русији данас дјелимично је одговоран Чарлс Хјугес, Енглез. Реномирани јахач и илузиониста, Хјугес је извео са својом трупом циркуских забављача представу на двору Катарине Велике. Она је била одушевљена и одмах је наредила да се саграде два циркуска ринга за ове умјетнике. Чарлс је остао у Петербургу годину дана након које се вратио у Енглеску, али његови извођачи су одлучили да остану што се сматра зачетком савременог циркуса у Русији.
У 19. вијеку циркус је постао масовно популаран и постао је један од водећих облика забаве. 1880. године основан је Стари Московски циркус на Цвјетном булевару, један од најстаријих циркуса Русије. Ово здање на Цвјетном булевару је за циркус Алберта Саламонског изградила компанија трговца Данилова.
Популарна је прича да је прву рубљу, дату за улазницу, Саламонски урамио и окачио у билетарници. 20. октобра 1880. изведена је прва представа и тада се у сали налазило пет редова столица, ложа, бел етажа, ненумерисане клупе и мјеста за стајање. Здање је више пута реновирано и адаптирано, али цијели свој вијек је служило као циркус.
У овом циркусу су наступали најпознатији циркуски умјетници. Анатолиј и Владимир Дурови, Виталиј Лазаренко, Вилијамс Труци са својим добро дресираним коњима, непревазиђене акробате Сосини,… Циркус су прославили његови познати режисери и сваки је био неуморан у тражењу нечег новог. Арнолд Арнолд је увео кловнове у мистичну атракцију Кио. Борис Шахет је учинио да финим плесачицама партнери постану огромни слонови. Успјеху циркуса је у многоме допринео рад умјетничког руководиоца Ј. С. Јурског, који се истакао својим театрализованим парадама -пролозима, главног режисера М. С. Местечкина, режисера-реализатора А. Г. Арнолда, директора Н. С. Бајкалова и А. В. Асанова. Умјетнички руководилац студија циркуске вештине Изјаслав Немчински, основао је на московском мањежу право откриће вијека – „Медвјеђи циркус“.
И у паузама између представа Московски циркус није спавао. Био је у сталној потрази за нечим новим, просторијама, именима, вјештинама,… Тај циркус, у коме се нису често појављивали млади, у различито вријеме открио је нова имена: дресера Сарвата и Олге Бегбуде, еквилибриста Леонида Костјука и Алексеја Сарача, жонглера Сергеја Игнатова, гимнастичарку на трапезу Надежду Дроздову, Валерија и Јурија Пантелејенко и многе друге.
После револуције 1917. године Лењин је препознао значај и моћ циркуса и 1919. године Московски циркус је национализован чиме је постао први државни циркус.
Циркус је наставио свој даљи развој кроз оснивање циркуских школа, прво у Москви 1927. године, а потом и у другим већим градовима. Развијао се на нивоу до тада не виђеном у другим земљама и од 1950-их постигао је пробој на културном тржишту правећи честе турнеје у остатак Европе и у Америку.
Крајем 50-их година прошлог вијека појавиа се нова тачка – водена пантомима, са три нова спектакла: „Младост слави“ (1956.), „Срећно пливање“ (1959.) и „Карнавал на Куби“ (1962.). Најпопуларнија тачка су ипак били кловнови. Школа за кловнове основана је 1946. године и њени питомци су се током година појављивали на мањежима широм земље. Јуриј Котов и Борис Романов, Леонид Куксо, Псећи Ајболит Александар Попов, руководилац псећег „хора“ Сергеј Боуслајев… На московском мањежу је засијала звијезда Леонид Енгибаров, који је себе прогласио сљедбеником Чарлија Чаплина. Он је надахнуто пред публиком изводио своје тачке мимике, налик бајкама. Називали су га“кловном са јесени у срцу“. Најпознатији кловнови су били дипломци друге генерације школе, Јуриј Никуљин и Михаил Шујдин
Циркус није прекидао са радом ни за вријеме Другог свјетског рата. И тада су припремане нове тачке и извођене нове представе. Посебно мјесто у представама су заузимали трикови везани за ратна дејства. У арени, у познатој пантомими „Троје наших“, организована су надметања мотоциклиста, борба за коње, акробатске тачке кловнова – два њемачка војника. У финалу би, на мањеж, излазио домаћи тенк и уништавао непријатељске тачке. У кловновским репризама блиставог кловна Карандаша су на гротескно-сатиричан начин исмијавани фашистички војници.
Посљедња представа у старом здању циркуса одржана је 13. августа 1985. године. То је била грандиозна представа, догађај који памте сви Московљани. После тога је старо здање срушено. Камен темељац за изградњу новог здања постављен је 19. октобра 1987. године, и ту је зазидана каписла. Кроз неколико година, 29. септембра 1989. године одржано је отварање новог здања Старог Московског циркуса, програмом „Здравствуј, Стари циркусе!“ (режисери В. Кримко, Н. Маковскаја).
У децембру 1996. године, у част 75-годишњег јубилеја Јурија Никуљина, главног режисера циркуса, циркусу је дато име „Московски циркус Никуљина на Цвјетном булевару“.
Са својом дугом и богатом традицијом, Московски циркус остаје стандард по којима се други воде и по којем се други оцјењују. Представе се раде и изводе и за дјецу и за одрасле. Тренутно циркус изводи представу „Руски етно сајам“ која се базира на руској традицији и култури. То је драматична прича о која је базирана на фундаменталним циркуским вјештинама, комбинована са руском етно музиком, плесовима и културом. Ако се нађете у прилици да присуствујете овој или некој наредном представи Московског циркуса ни у којем случају немојте то пропустити.
аутор: Јелена Чолић
чланак је објављен у Газети, коју можете прочитати ОВДЈЕ