ЛАВ ЈАШИН, РУСКИ ЦРНИ ПАНТЕР

ЛАВ ЈАШИН, РУСКИ ЦРНИ ПАНТЕР

ЛАВ ЈАШИН, РУСКИ ЦРНИ ПАНТЕР

 

„Трик је попушити цигарету, да би се смирили живци, а затим попити велики гутљај јаког пића, да би се опустили мишићи.“

Аутор: Милан Милковић

Љубитељи фудбалске игре засигурно памте “рецепт“ за успјешну и несвакидашњу игру, једне од највећих легенди руског и свјетског фудбала, Лава Ивановича Јашина. Да ли је ово стварно тајна виртуозности једне игре, или пак шала велике легенде?!

По много чему се Лав Јашин разликовао од тадашњих голмана. Kако својим стасом (висок око 190 центиметара) и сензационалним одбранама, тако и својом инвентивношћу и рекордима које је постигао. Он није био само велики голман, него и један од највећих ликова, које је спорт икад имао. Популарност му је расла заједно са успјесима на терену али захваљујући и великој харизми коју је посједовао. Виртуозно бранећи свој гол, обучен од главе до пете у црно, добио је надимак Црни пантер.

Каријера

Лав Иванович Јашин рођен је у Москви 22. октобра 1929. године, за вријеме  Стаљинове владавине у породици индустријских радника. Током Другог свјетског рата радио је у фабрици као металски радник у близини Москве. Управо у фабричком кругу Лав прави своје прве фудбалске кораке. Играјући за фудбалски клуб фабрике, Лав је убрзо примјећен од стране фудбалског и хокејашког тренера Динама из Москве, чувеног Чернишова. 1944.године Лав Јашин почиње своју фудбалску каријеру прво у омладинском саставу Динама, а од 1949. године улази у сениорски тим клуба.

Први пут је наступио за московски Динамо 6. јула 1950. године. Од тада, па све до краја каријере 1970. године, наступа само за један клуб, а то је Динамо (риједак случај у данашњем фудбалу).  У  те двадесет и двије сезоне, колико им је  Црни пантер стајао на голу,  Динамо је освојио пет титула првака СССР и три Купа СССР-а

Године 1954. Лав Јашин добија позив у репрезентацију СССР-а. Велики изазов, јер у то доба СССР је био фудбалска велесила. Са  Зборнаја команда, како су звали совјетску репрезентацију, Јашин учествује на три Свјетска фудбалска првенства (1958. , 1962. и 1966. године ).  1956. године на Љетним олимпијским играма у Мелбурну СССР освоја злато,а највећи успјех селекција остварује на Европском првенству 1960. године када је у чувеном финалу са 2:1 поразила репрезентацију Југославије и тако први пут постала европски првак.

Играјући за репрезентацију, Лав Јашин стиче свијетску славу. Носећи стално црни дрес и истичући се сензационалним одбранама добија надимке: Црни пантер, Црни паук, Црна хоборница итд. Два пута је бранио за Селекцију остатка свијета (1963. године, против Енглеске и 1968. године, против Бразила).

Након 78 утакмица, 1967. године, Лав Јашин завршава своју каријеру у националном тиму. Наставио је да игра за Динамо. Коначно се повукао 1971. године, са одиграних 326  мечева у дресу омиљеног клуба.  У част његовог изузетног доприноса фудбалу, ФИФА га је наградила опроштајним мечом између Динама и Европске  једанесторце на Лењиновом стадиону у Москви 1971. године, пред 100 000 навијача. Мечу су присуствовале већ тада фудбалске легенде: Пеле и Бекенбауер али и многи други.

По завршетку играчке каријеру, и даље је остао у фудбалу, бавећи се тренерским послом.  Једно вријеме Јашин је био предсједник ФК Динамо из Москве и предсједник ФС СССР-а. Умро је 1990. године, због проблема са претходно ампутираном ногом. Био је страствени пушач.

Лав Јашин носилац је бројних признања. На избору Франс фудбала, 1963. године, проглашен је европским фудбалером године (једини голман који је до сада добио ово признање). Орден Лењина, једно од највећих националних признања у СССР-у, добио је 1967. године. Као херој социјалистичког рада, одликован је медаљом Срп и чекић, 1989. године. Од 1990. године ФИФА додјељује награду Лав Јашин за најбољег голмана на Свјетском првенству, а Фудбалски савез Русије га је 2003. године именовао златним играчем у задњих 50 година. Динамо из Москве му је подигао споменик. Међународна федерација фудбалске историје и статистике (ИФФХС)  је овог Руса прогласила за најбољег голмана у историји фудбала.

Зашто је највећи?!

Прво, инвентивност. Лав Јашин је био први голман који је „господарио шеснаестерцем“. За њега није било довољно да стоји на линији гола. Јашин је без престанка, у току игре, давао упутства својим суиграчима, истрчавао је ван линије у сусрет противничким нападачима и тиме суверено владао шеснаестерцем. Створио је низ финеса и финти које данас спадају у „голманску абецеду“.

Јашин ће остати познат и по неустрашивим интервенцијама. Био је склон бацању „на зубе“ у противничке ноге, скакао је попут мачке (отуда и надимак Црни пантер). Сјајно је бранио пенале. На Свјетском првенству у Чилеу добио је два потреса мозга.  Сам је Јашин једном приликом рекао: „Какав је то голман, којег не муче голови које је примио?! То мора да га мучи! Ако је миран, то значи крај. Без обзира шта имао у прошлости, он нема будућности“.

Јашин је у каријери одиграо 812 утакмица, од чега на 270 утакмица није примио гол. Одбранио је 150 пенала. Импресивно чак и за данашње доба.

Невјероватно звучи, али Јашин је професионално играо и хокеј на леду, бранећи боје „свог“ Динама. Са  ХК Динамо (Москва) освојио је Куп СССР-а, 1953. године.

Играјући два пута за селекцију свијета Лав Јашин је био међу првим играчима који су разбили „челичну завјесу“ која је тада дјелила свијет. Сви су га вољели и цјенили како они на истоку тако и они на западу.

Ако би смо данас поставили питање, ко је најбољи фудбалер свијета свих времена добили би смо разне одговоре. Многи ће рећи Пеле, неки ће рећи Марадона,Меси… Међутим ако питамо, ко је најбољи голман свих времена, сви ће рећи Црни пантер, Лав Јашин.

 

 

ПС

И још по која занимљивост

 

У Србији

Лав Јашин био је пријатељ нашег фудбалског стручњака Миљана Миљанића. Обожавао је да дође у Београд, у госте Миљанићу, и тада би обилазио чувене скадарлијске кафане. Пуно је пио али брзо се и трезнио и то, како кажу, у кади пуној ледене воде.  Старији причају  да се још увијек Скадарлијом чује његовO:  Давай, Давай…

Достигнућа

  • Европски фудбалер године (1963)
  • Побједник европског првенства (1960)
  • Олимпијска златна медаља (1956)
  • Херој социјалистичког рада (1989)
  • Орден Лењина (1967)
  • Најбољи голман СССР-а (1960, 1963, 1966)
  • Олимпијска медаља (1986)

Статистика

  • одиграо 812 утакмица у каријери
  • одбранио преко 150 пенала
  • 326 лигашких утакмица одиграо за „Динамо“
  • 78 наступа у репрезентацији СССР-а (примио 70 голова)
  • 12 утакмица на свјетском првенству (4 утакмице без примљеног гола)
  • 2 наступа у тиму ФИФА „најбољих XI света“ (1963. и 1968. године)
  • 270 утакмица у каријери на којима није примио гол

Објављено у 4. броју Газете. Газету можете бесплатно читати и преузети овдје.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *