Моја Москва

Моја Москва

Моја Москва

Aња је провела мјесец дана у Москви усавршавајући руски језик. Преноси нам шта је оставило највећи утисак на њу.

Постала је „моја“ прије неке три године, када сам чврсто одлучила да „научим“ руски језик. Сјећам се, чула сам тада Молитву Булата Окуџаве. Ријечи сам слабо разумјела али јемелодија  остала у мојој подсвјести да грије наду да ћу једног дана корачати градом на чијим је улицама рођена… и да ћу је тада разумјети!

Моја Москва се даље градила. Кроз учење језика, слушање музике, маштање… Моју Москву су градили и Булгаков, и Окуџава, и Висоцки. Моју измаштану Москву у јаву је претворила Љетња школа руског језика на Пушкиновом институту. Братство. Даље су је клесали посвећени професори Института, дуга лутања по уличицама Арбата, пловидбе по ријеци Москви, бајковита здања Црвеног трга, зеленило, зеленило, зеленило…

Град асфалта, продавница сувенира, модерног трговинског центра и ресторана брзе хране није дио моје Москве (иако и он постоји). Моја је зелена прије него „бијела“, како је кроз историју позната. Моја је она са 30м2 зеленила по становнику, са букинистима са Новог Арбата на којем се драгуљи књижевности продају за 100 рубаља. Моја је прожета побуњеничким гласом Владимира Висоцког…

Настала је дијелом и у метро-музеју, и током кратких љетњих пљускова који би се поигравали са бојама чудесног московског неба. Саткана је, на крају, од чисте среће што сам била ту, у том граду који већ седам вијекова пулсира огромном виталношћу, граду који је толике инспирисао на подвиге. Граду визионара.

Захвална сам што сада имам своју Москву, саткану и од сна и јаве. Захвална толико да свима који сада читају ове редове желим да открију и изграде неку своју Москву.