Дјед мраз и Сњегурочка

Дјед мраз и Сњегурочка

Дјед мраз и Сњегурочка

Вријеме прослављања новогодишњих празника за руски народ представља најмагичнији период у години. Иако свака култура овај дан обиљежава на себи својствен начин, породично окупљање и мноштво лијепих жеља у поноћ је она нит која их повезује. Нову годину с нестрпљењем ишчекују и одрасли и дјеца из свих крајева свијета. Малишанима је најчешће прва асоцијација на овај празник управо Дјед Мраз – чаробњак који им у новогодишњој ноћи доноси поклоне и испуњава жеље. Вриједи се запитати да ли је уопште могуће створити зимску чаролију без Дједа Мраза? У Русији ћете на ово питање сигурно добити одричан одговор, јер у њиховој култури два бајковита бића – Дјед Мраз и Сњегурочка – представљају најважнији симбол новогодишње чаролије.

Лик Дједа Мраза се у руској култури изграђивао и мијењао кроз историју. Док једни вјерују да је прототип руског Дједа Мраза био источнословенски дух хладноће Трескун, други пак сматрају да лик старих бајки „Морозко“ више личи на данашњег руског Дједа Мраза. Он воли добре људе, али има моћ да својим чаробним штапом смрзне оне који нису били добри. Традиционално је одјевен у дугачки црвени капут обрубљен бијелим крзном. Док је у почетку његова бунда била плава (указује на сјеверно, хладно поријекло лика), у данашње вријеме Дјед Мраз најчешће долази у црвеном одијелу. У једној руци држи штап, а у другој торбу с поклонима.

Лик Сњегурочке формирао се у 19. вијеку. Званична година њеног рођења је 1873, када је А. Н. Островски на свој начин представио руску народну причу о оживљеној сњежној дјевојци у представи „Сњегурочка“.
Након тога је Н. А. Римски-Корсаков читао ову причу и спазио њену невјероватну љепоту, те је пожелио да на основу ове приче напише оперу. За појаву Сњегурочке заслужна су и тројица сјајних руских умјетника: Васњецов, Врубељ и Рјерих. На њиховим сликама Сњегурочка је „пронашла“ своју познату одјећу: сарафан свијетле боје, дугачка бијела сњежна хаљина и мала бунда.

Двадесетих година прошлог вијека земља је кренула путем борбе против „вјерских предрасуда“. Од 1929. сви црквени празници су отказани. Дјед Мраз је постао „производ вјерског смећа“ и био је забрањен. Овај празник поново је дозвољен тек уочи 1936. године, након што је Стаљин изговорио значајну фразу: „Живот је постао добар, другови. Живот је постао веселији“. Новогодишње дрвце, изгубивши свој вјерски контекст, постало је симбол празника срећног дјетињства у Русији. Совјетски Дјед Мраз доносио је у торби пакетиће са истим поклонима за сву дјецу. Дјед Мраз и Сњегурочка су се први пут заједно појавили на фестивалу божићних јелки 1937. године у московском Дому синдиката. Сњегурочка помаже Дједу Мразу у подјели поклона, те води округле плесове са дјецом. Ови ликови из бајки саставни су дио сваке Нове године, баш као и лијепо украшена јелка и поклони.

Не пропустите догађаје