Калињинград се сматра најзападнијим градом Руске Федерације, иако географски не изгледа да јој припада. Калињинград је заправо престоница Калињинградске области, која представља ексклаву Русије. Ексклава је територија која припада одређеној држави, али је географски окружују једна или више других држава којима административно не припада.
Како је дошло до тога да Русија данас има ексклаву? Калињинград, односно Кенигзберг (германски назив) је заправо био германски град у саставу немачке покрајине Источна Пруска. Германски назив задржава све до 1946. године када мења назив у Калињинград, у част совјетског револуционара и државника Михаила Калињина. Битка за Кенигзберг се одвијала током 1945. и последња је међу ратним дешавањима источно-пруске офанзиве Другог светског рата. Главни совјетски напади су трајали од шестог до деветог априла и, током четири дана сурових борби, немачка војска је била поражена, а град готово разорен. Скоро сви немачки становници преостали у граду до краја рата, којих се процењује да је било 200.000 истерани су из града, те град постаје део Совјетског савеза и након Другог светског рата почиње масовно насељавање руским становништвом.
Калињинград је данас веома важан саобраћајни центар Русије. Пре свега у Калињнграду је био успостављен најстарији систем јавног трамвајског превоза у Русији. Први трамвај пуштен је у саобраћај 1881. године, а данас је изузетно важан аеродром, који има статус аеродрома федералног значаја. Међународни аеродром Калињинград је назван по царици Јелисавети Петровној и налази се на 18. месту у земљи по промету путника. Поред цивилног ваздухопловства, користе га и ваздухопловство Савезне службе безбедности Руске Федерације, Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације, Савезне царинске службе и Министарства одбране Руске Федерације.
Калињинград је познат и по математичком проблему „Седам мостова Кенигзберга“, којим се бавио научник Леонард Ојлер у 18. веку. Наиме, проблем се заснива на чињеници да је немогуће прећи свих седам мостова града тако да се врати на почетак пута, а да се сваки мост пређе само једанпут.
Аутор текста: проф. руског језика, Милица Перић