Масленица: празник пјесме, игре и палачинки

Масленица: празник пјесме, игре и палачинки

Масленица: празник пјесме, игре и палачинки

Прије свих, још у давна времена, када су и Руси били пагани, призивали су бога сунца, Јарила, да отјера зиму. Да би га одобровољили, припремали су палачинке које обликом подсјећају на сунце

Овај традиционални руски празник празнује се недјељу дана прије почетка Великог поста. Ове године обиљежава се од 4. до 10. марта.

Масленица, празник Старих Словена, у Русији се одржала и након примања хришћанства. Често се назива и Сиропусном седмицом, односно, седмицом која претходи Великом посту. Претпоставља се да сам назив потиче отуда што се у току ове седмице исхрана базира на млијечним производима, док је месо забрањено. У Украјини се за вријеме Масленице, поред традиционалних палачинки, једу и варењки (врста тијеста). 

Ријеч је о традиционалном руском празнику, који се обиљежава недјељу дана прије почетка Великог поста. Ове године обиљежава се од 4. до 10. марта.

Палачинке се пеку сваког дана, а свака домаћица има свој, посебан рецепт, који је наслиједила од својих предака, а пренијеће га потомцима. Праве од пшеничног, хељдиног, ражаног и овсеног брашна, а служе се са икром, печуркама, лососом, киселом павлаком, џемом и другим додацима, у зависности од укуса. Обликом подсјећају на сунце, призивају прољеће и радост, али то није једина симболика палачинака. Обичај је да се прва испечена палачинка дарује болесном човјеку или сиромаху. 

 

Главни симбол Масленице је лутка од сламе, обучена у женске хаљине

 

Лутка се спаљује заједно с палачинком, а ватра симболизује пламен, буђење природе и долазак прољећа. Када лутка изгори, народ  уз пјесме. шалу и игру, испраћа зиму. Посљедњи корак је прескакање ватре.

С обзиром на то да Масленица траје недјељу дана, сваки дан је посебан по нечему:

Понедјељак је резервисан за припрему трпезе, санкање и израду лутке од сламе.

Уторком почињу “веселе игре“. То је дан када момци и дјевојке траже сродну душу, санкају се и једу палачинке.

Назив за сриједу је “дан гурмана“ и тада су палачинке у првом плану.

Четвртком се осваја снијежно насеље. Неизоставан дио празника су и вожње санкама или са коњском запрегом. У оваквим вожњама  учествују обично млади парови. Снијежни град, направљен у току недјеље се осваја и руши, што представља одлазак зиме.

Петог дана у седмици зет одлази код таште на палачинке. То су “таштине вечери“.

Суботом се посјећују сви рођаци, а овај дан је назван “заовино посело“.

Недјеља је “опроштајни дан“. Пали се лутка од сламе, слави се одлазак зиме, а када лутка изгори, присутни, традиционално, прескачу ломачу. 

 

 

Чисти понедјељак представља крај празника и почетак Великог поста.

У народу су се усталили многи називи, па су синоними за Масленицу још и “шећерна уста“, “весела“, “крчмарица“.

У филму “Сибирски берберин“ приказано је обиљежавање овог празника, па нека то буде топла препорука свима који желе да се ближе упознају са овом руском традицијом.

 

Аутор: Ведрана Лето