Дан побједе над фашизмом

Дан побједе над фашизмом

Дан побједе над фашизмом

Други свјетски рат узима се као један од најкрвавијих сукоба у историји. Сваке године, у знак сјећања на жртве, слави се 9. мај – Дан побједе над фашизмом. Тог дана, сада већ давне 1945. године, Њемачка је потписала капитулацију. Три земље, најмоћније у том тренутку, 8. маја, неколико часова послије поноћи склопиле су примирје.

У име Немачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.

Потписивање Акта о безусловној капитулацији Њемачке. У име Њемачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.

Фелдмаршал Вилхелм Кајтел, маршал Георгиј Жуков и британски ваздухопловни генерал, Артур Тедер изјаснили су се да је рат завршен. Формално и јесте био, Њемачка је капитулирала, али је у Јапану и даље постојало жариште, те је рат званично окончан 2. септембра 1945, капитулацијом Јапана. На јапанске градове, Хирошиму и Нагасаки бачене су атомске бомбе, а број жртава је константно растао, па се до краја рата процјењује на око 55 милиона.

Парада Побједе, 1945. година

Дан побједе први пут обиљежен је 1. јуна 1945. године на Црвеном тргу. Да Руси веома цијене и дају на значају овом празнику, показују и подаци да је готово сваки шести становник тадашње Русије био учесник Великог рата. За вријеме владавине Хрушчова и Стаљина, одлучено је да се Дан побједе не прославља, због утицаја и моћи који би војсковође Великог рата могле да имају. Обиљежавање Дана побједе на снагу је ступило поново 1966. године наредбом Леонида Брежњева, генералног секретара КП СССР-а. Ни почетком деведесетих година се Дан побједе није празновао. Тек од 1995. поново је успостављено његово обиљежавање, па се војна парада, од тада, одржава сваке године.

 

Извор: РТ

 

 

Занимљиво је то да су 2017. године на 72. годишњици учествовала 72 авиона и хеликоптера, за сваку годину по један.

 

 

 

Бесмртни пук. Извор: Јандек.ру

 

Један од најинтересантнијих призора, поред демонстрирања војне моћи, јесте и појава Бесмртног пука. На иницијативу групе новинара из руског града Томска, пук је основан 2007. године на челу са ветеранима Великог рата и њиховим потомцима.

Бесмртни пук. Извор: Јандекс.ру

Фонтана испред тетатра Бољшој постала је центар окупљања ветерана. Још увијек је од њих могуће чути приче које памте и сјећања на рат, а у складу с тим основан је и сајт moypolk.ru. На сајту можете тражити податке о ветеранима, пронаћи њихове приче и на тај начин осјетити талас Великог рата. Временом се дјеловање Бесмртног пука проширило и на друге свјетске и европске градове.

Бесмртни пук у Бањој Луци. Извор: Јандекс.ру

Георгијевска лента – симбол јунаштва

Препознатљив симбол Дана побједе је и Георгијевска лента. Шта она, у ствару, представља? За настанак Георгијевске ленте узима се 26. новембар 1769. године. Царица Катарина Велика установила је орден Светог Великомученика Георгија Побједоносца и одредила боје ордена — црну и наранџасту. Да ли су боје симбол ватре и барута или су ту као још од давнина као симболи царске Русије, мање је важно. Важно је да Георгијевска лента (или како је Руси зову – Георгиј), данас представља симбол витештва, храбрости, пожртвованости и оданости својој земљи. Од давнина је додјељивана официрима и војним морнарицама. Први официр одликован Георгијевским крстом био је потпуковник 1. гренадирског пука Ф. И. Фабрицијан, за исказану храброст прликом освајања Галаца.

Георгијевска лента. Извор: Јандекс.ру

 

 

 

 

Аутор: Ведрана Лето