Руска емиграција започета је након 1917. године и бројала је око милион људи. Зашто су Руси уопште емигрирали? Наиме, након догађаја 1917. почиње масовно исељавање становништва. Постојала су четири таласа емиграције: први, након Октобарске револуције; други, послератни, трећи који обухвата период од 60-их до 80-их година и четврти, последњи талас после 1991. Емиграција је уско везана за политичке и економске прилике у Русији. Становништво је углавном било усмерено ка Западној Европи, а главни центри су били Праг, Париз, Берлин, Софија и Београд.
Треба поменути два позната „филозофска брода“ (рус. философский пароход) који су из Петрограда у Немачку превезли руску интелигенцију. Као што смо поменули један од градова који је био нов дом „русских беженцев“ био је Београд, тадашња Југославија. Међутим, ова неповољна прилила за Русе, била је процват за наше подручје, руска емиграција имала је велики утицај на југословенску културу. У областима архитектуре, уметности, позоришта Руси су оставили дубок траг. Један од архитекти који се истакао био је Николај Краснов. Захваљујући руским емигрантима настала је и копија Иверске капеле (рус. Иверская башня) која се у Москви налази на самом улазу Црвеног трга у склопу Врата васкрсења, а чија се копија налази на Новом гробљу у склопу Руског Некропоља.
Аутор текста: предавач руског језика Марјана Тимотијевић