Руски и српски језик воде порекло од заједничког претка, старословенског језика, због чега им је заједнички велики део целоукупног фонда речи. Међутим, лексички фонд једног језика, како време одмиче, све се више мења. Стога у српском одређени број речи се назива русизмима јер оне воде порекло или су специфични искључиво за руски језик и матерњим говорницима српског оне звуче непознато.
Неке речи из руског у српском се све више не доживљављавају као стране, у већини случајева или због словенског порекла или због подударности речи у другим, српском блиским, језицима, као што су запета, двојник, особа, личност, чај, награда, указ и тако даље.
С друге стране, постоји низ речи у којима се тачно уочава источнословенско порекло, а уочава се најчешће услед специфичних културолошких елемената које носе у свом значењу и који на српском говорном подручју нису биле заступљене уопште. Примери таквих речи су: козак, балалајка, вотка, књаз, тундра, кружок, шињел, јуродив, шашка, квас…
За време Совјетског Савеза у руском су биле врло учестале абревијатуре, то јест скраћенице, као што су, на пример, КГБ, МВД, СССР, КПСС, ЦК, ликбез… Тада, у бившој Југославији и у тадашњем српскохрватском језику, та појава узима маха, па, угледајући се на руски језик, у српском почињу да се срећу скраћенице попут: ЈНА, СКОЈ, АВНОЈ, ТАНЈУГ, ЈАТ, ОЗНА, УДБА, Комграп, Комитерна и слично.
Осим тога, у српски језик током 20. века су ушли и русизми из Совјетског Савеза, у линвгистици боље познати као совјетизми, као што су чистка, перестројка, спутњик, лада, калашњиков, катјуша.
Неке речи руског порекла које се више не користе у свакодневној комуникацији, а које су доспеле у српски, најпре, у време у 18. веку, када се српским књижевним језиком сматрала руска редакција старословенског језика, или рускословенски, и процват доживеле у доба служења славеносрпским језиком. Неке од њих су прикљученије, дажд, торжество, попечитељ, очајаније, нешчастије, художество, созерцање, сокровишча…
Дешава се да се преузме погрешан назив за неке предмете. Најупечатљиви пример неправилног преузимања речи је назив руске лутке „матрёшка“, у српском боље позната као бабушка. Бабушка на руском значи „бака“ и не може се никако повезати са називом за такве лутке.
Аутор текста: предавач руског језика Ивана Стевановић