У Александровском парку, испод зидина Московског кремља, налази се Народни меморијални центар ратне славе Русије и његова чувена почасна стража и Вечни пламен, који гори за војнике погинуле у Великом отаџбинском рату.
У Александровском врту покрај зидина Кремља изграђен је меморијални комплекс поводом 25-годишњице победе у бици за Москву. У спомен на погинуле војнике подигнут је Гроб Незнаног јунака, постављени су и блокови са земљом донесеном из градова-хероја, а такође спомен-знак у част градова ратне славе. Овај меморијални центар има највиши статус као један од најважнијих ратних споменика у земљи, мада је првобитно замишљен као градско спомен-обележје.
Иницијатори изградње споменика били су Централни комитет КПСС и Савет министара СССР, који су новембра 1966. издали специјалну наредбу. Понуђено је неколико концепција будућег меморијалног центра, а изабрана је варијанта коју је понудила радионица „јединствених пројеката“, како се тада популарно називао „Моспројекат-2“, који и данас постоји. Управо је ова радионица на челу са академиком архитектом Д. И. Бурдином предложила да се Гроб Незнаног јунака и Вечни пламен поставе у Александровски парк. Овај парк је већ тада имао меморијални карактер, јер се у њему већ налазила пећина „Рушевине“ чији је аутор О.И. Бове, постављена у спомен на догађаје из 1812. године. То, међутим, није био једини разлог због кога је изабран Александровски парк. Додатни разлог је било и то што се парк простире дуж северозападних зидина Кремља, од Угаоне Арсеналске до Тројицке куле. Избор правца је симболичан, јер су током битке за Москву руски војници бранили управо северозападне приступе престоници у насељу Крјуково, на 41. километру Лењинградског пута.
Меморијални центар је изграђен прилично брзо, за свега годину дана. Подигнут је скупоцен споменик строгог и благородног изгледа. Зналац ће препознати вредне врсте камена од којих је изграђен овај архитектонски ансамбл: тамноцрвени карелски кварцит, полирани гранит, порфир и тамносиви лабрадорит.
Ансамблом доминира Гроб Незнаног јунака. То је вајарска композиција на којој пажњу највише привлаче три елемента од ливене бронзе на надгробном платоу: војнички шлем, ловорова гранчица и положени барјак. Посмртни остаци војника погинулог 1941. пренесени су овамо из крјуковске братске гробнице у децембру 1966. уз пратњу погребне поворке и војног дувачког оркестра. Ако приђете ближе споменику и спустите поглед, уочићете бронзану звезду-петокраку из које избија Вечни пламен. Он је упаљен 8. маја 1967. од пламена који гори на Марсовом пољу у Санкт Петербургу. Поред московског Вечног огња може се прочитати натпис састављен од бронзаних слова: „Твоје је име непознато, твој подвиг је бесмртан“. У осмишљавању овог натписа учествовала су чак четворица аутора: М. Лукоњин, С. Смирнов, К. Симонов и С. Михалков, аутор савремене руске химне.
Са леве стране главног дела композиције налази се зид са натписом: „1941. Палима за Домовину 1945“, а са десне ансамбл допуњује гранитна алеја од дванаест блокова који симболизују градове-хероје, као и стела са именима градова којима је та титула касније додељена. На сваком блоку налази се утиснута медаља „Златна Звезда“ и у сваком од њих капсула са земљом једног од дванаест градова-хероја, у које спадају Лењинград, Кијев, Минск, Стаљинград, Севастопољ, Одеса, Керч, Новоросијск, Мурманск, Брестска тврђава,Тула и Смоленск. Стела је постављена недавно, уочи 65-годишњице завршетка Другог светског рата.
Ансамбл је поново доспео у жижу интересовања јавности 2009, када је објављен указ председника Русије „О народном меморијалном центру ратне славе“. Тада је отпочела комплексна рестаурација и модернизација споменика. Током рестаураторских радова неугасиви Вечни пламен премештен је на Поклону гору, да би затим био враћен на своје претходно место. Поред општих рестаураторских радова, посебна пажња поклоњена је положају почасне страже. Оно се до октобра 1993. године налазило поред Лењиновог маузолеја, а 1997. је премештено код Гроба Незнаног јунака. Кућице за војнике Стражарског места бр. 1 имају грејање.
Извор: Руска реч