Волгоград – град херој

Волгоград – град херој

Волгоград – град херој

Давне 1589. године, на мјесту гдје се скоро сусрећу две велике рускеријеке Волга и Дон, основано је утврђење Царицин. Са растом популације ширило се и само утврђење, полако формирајући град од изузетне важности за Русију, али и за читаву Европу, јер је због свог идеалног георафског положаја постао веза Европе са истоком, посебно када је ријеч о трговини. Међутим, овакав положај није привлачио само трговце и занатлије, који су у њему проналазили свој дом, већ бројне ратнике и освајаче, што је допринијело томе да Царицин има богато исписану историјску станицу.

Ипак, битка по којој је град стекао свјетску славу одиграла се у првој половини прошлог вијека, а за оне који воле прецизније податке, десило се то у августу 1942. године. Наиме, Царицин је већ неко вријеме, тачније од 1925. године, промијенио име у Стаљинград, у част „неприкосновеног“ вође СССР-а, Јосифа Висарионовича Џугашвилија – Стаљина. До почетка рата град је имао готово милион становника и био је један од најразвијенијих индустријских центара Совјетског Савеза, у коме се нагласак стављао на нафтну и војну индустрију, посебно у периоду који је претходио рату. Самим тим град је био жила куцавица совјетске војске, тако да је његово уништење било од стратешког значаја за Њемце. Међутим, свакако ваља нагласити и очигледну симболику коју је разарање и коначно освајање Стаљинграда требало да има, с обзиром на чињеницу да је Хитлеров најснажнији непријатељ био управо Стаљин.

Сурова борба прса у прса трајала је много дуже него што је то на почетку био план, а иза себе је оставила преко два милиона мртвих и рањених, огољена поља прекривена крвљу, гранатама и рушевинама. Град је у потпуности уништен, читавих је остало тек неколико објеката, али је исход Стаљинградске битке био од суштинске важности за слом фашистичке војске и коначан исход најкрвавијег сукоба у историји човјечанства.

Без обзира на чињеницу да је до краја рата Стаљинград био град мртвих, убрзо се почело са уклањањем рушевина и његовом реконструкцијом, а самим тим и поновним насељавањем становништва. Град се убрзо вратио старим навикама. Много се радило на обнављању и ширењу индустријске дјелатности,која је данас његова основна снага. Међутим, осим совјетског насљеђа настају промјене у области туризма. Интензивно се ради на привлачењу страних инвеститора и модернизацији,како инфраструктуре, тако и начина живота.Уз свепоменутоград 1961., у периоду такозване дестаљинизације Русије,по трећи пут мијења назив, када симболично високу Стаљинову бисту мијења Лењинова, а град добија неутрално име Волгоград.

По овој последњој промјени могли бисмо закључити да су градски оци раскрстили са историјом града како би му удахнули нови живот, али први утисак се апсолутно губи ако бар на тренутак обратите пажњу на садашњи изглед Волгограда.

Најпознатији симбол савременог Волгограда, који сваком путнику намјернику запада за око, је монументално здање на највишој тачки у граду – брду Мамајев Курган, на коме су се водиле најсуровије борбе током Другог свјетског рата. Ријеч је о највишој статуи на свијету, високој 85 метара.Статуа у облику жене са подигнутим мачем носи назив „Мајка Отаџбина зове“ по пројекту Јевгенија Викторовича Вучетича, вајара српског поријекла

Споменик је подигнут у знак сјећања на мукотрпно вођене битке, али и на славно извојевану побједу над фашистима. До споменика сибмолично води двије стотине степеника, као спомен на двјеста дана борбе за Стаљинград.На путу према статуи смјештен је меморијални комплекс„Херојима Стаљинградске битке“ са уклесаним именима страдалих војника, споменицима и Вјечном ватром у Дворани ратне славе, код које се сваких сат времена смјењује почасна стража.Туристима су посебно занимљиви зидови који прате степенице ка споменику. На њима се налази рељефни приказ војника, исписане су ратне пароле, а из њих допиру звукови граната, бомби, узвика, вијести и буке који су били војничка свакодневница током двјестодневне борбе.

Кроз наше досадашње разгледнице имали сте прилику да се увјерите, да су Руси народ који изузетно његује своје историјско насљеђе и културну баштину, тако да овдје, сасвим очекивано, спомињемо музеј на обали Волге посвећен Стаљинградској битци. Музеј панорама, попут оног у Москви посвећеног Бородинској битци, вјеродостојно представља бојно поље кроз кружну слику, највећу ове врсте у Русији, на којој је својевремено радило седам руских сликара, који су иза себе оставили дјело невјероватне живости и прецизности. Ту се још налази око четири хиљаде експоната, међу којима совјетско и њемачко оружје кориштено током рата, фотографије и разни документи.

Град обилује симболима из времена совјетске Русије који су репрезентативно изложени у сваком његовом кутку, почевши од назива улица, преко спомен обиљежја, међу којима посебно мјесто заузима спомен парк у подножју Мамајевог Кургана, настао сасвим спонтано, тако што је једна жена засадила дрво у спомен на свог супруга, који је настрадао у битци за Стаљинград. Њен примјер слиједили сумноги, тако да парк данас има преко двадесет хиљада стабала, од којих су на некима урезана имена војника, којима су та стабла посвећена.

По претходно реченом, лако је закључити да се до данас становници Волгограда са великом пажњом и одговорношћу односе према тим тмурним временима, како би их сачували од заборава и тиме спријечили да се у будућности понове. Међутим, никако не треба помислити да се овакав однос према жртвама рата дешава само на локалном плану. Напротив, по завршетку рата, Волгоград је успоставио чврсте везе са градовима широм Европе и свијета, који су доживјели сличну судбину тих година. Први од њих је био енглески Ковентри, а затим су услиједили Хирошима, Торонто, Порт Саид, а између осталих и српски Крушевац.Волгоград носи титулу града хероја и један је од ријетких коме ће се сваке године, на неколико дана, враћати стари назив, на захтјев неколико десетина хиљада оних који га и данас сматрају Стаљинградом.

У међувремену, када није у потпуности заклоњен сијенком Стаљинграда, волгоградска свакодневница се ни по чему не разликује од оне у другим градовима. Град је универзитетски центар Волгоградске области, константно се развија и расте. Сваке године привлачи све већи број туриста, како Руса из других дијелова државе, тако и странаца, а посебно велики број њих се очекује 2018. Године, када ће се овјде одржати Свјетско првенство у фудбалу, за шта већ увелико теку припреме.

Ноћу овај град заиста нуди за свакога по нешто. Од мирних вечери у позоришту, преко пабова, до бучних ноћних клубова, избор је само на Вама. Мада, током љетних вечери, многима прија и лагана шетња кроз Алеју хероја, која води равно до луке на Волги. Алеја се састоји од три дрвореда украшених клупама и омиљено је шеталиште локалног становништва, али и уличних свирача, разних умјетника и трговаца који ту продају слике и остале сувенире.

За крај наше волгоградске приче јединојош остаје да се спомене идиличнокрстарење највећом европском ријеком, како би се, из потпуно нове перспективе, сагледао град и на тај начин заокружила прича о преко четири вијека старом украсу Волге.

Aутор: Ана Бундало

Чланак је објављен у часопису Газета, чију електронску верзију можете овдје прелистати  ОВДЈЕ