Други свјетски рат узима се као један од најкрвавијих сукоба у историји. Сваке године, у знак сјећања на жртве, слави се 9. мај – Дан побједе над фашизмом. Тог дана, сада већ давне 1945. године, Њемачка је потписала капитулацију. Три земље, најмоћније у том тренутку, 8. маја, неколико часова послије поноћи склопиле су примирје.
![У име Немачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.](http://www.srpbratstvo.org/wp-content/uploads/2019/05/image185456_ddf897f8604a5f5bec7b84045241f511-1024x719.jpg)
Потписивање Акта о безусловној капитулацији Њемачке. У име Њемачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.
Фелдмаршал Вилхелм Кајтел, маршал Георгиј Жуков и британски ваздухопловни генерал, Артур Тедер изјаснили су се да је рат завршен. Формално и јесте био, Њемачка је капитулирала, али је у Јапану и даље постојало жариште, те је рат званично окончан 2. септембра 1945, капитулацијом Јапана. На јапанске градове, Хирошиму и Нагасаки бачене су атомске бомбе, а број жртава је константно растао, па се до краја рата процјењује на око 55 милиона.
![](http://www.srpbratstvo.org/wp-content/uploads/2019/05/првапарада-300x206.jpg)
Парада Побједе, 1945. година
Дан побједе први пут обиљежен је 1. јуна 1945. године на Црвеном тргу. Да Руси веома цијене и дају на значају овом празнику, показују и подаци да је готово сваки шести становник тадашње Русије био учесник Великог рата. За вријеме владавине Хрушчова и Стаљина, одлучено је да се Дан побједе не прославља, због утицаја и моћи који би војсковође Великог рата могле да имају. Обиљежавање Дана побједе на снагу је ступило поново 1966. године наредбом Леонида Брежњева, генералног секретара КП СССР-а. Ни почетком деведесетих година се Дан побједе није празновао. Тек од 1995. поново је успостављено његово обиљежавање, па се војна парада, од тада, одржава сваке године.
![](http://www.srpbratstvo.org/wp-content/uploads/2019/05/RT_week_in_pictures_jets_jef_140711_3x2_1600-300x200.jpg)
Извор: РТ
Занимљиво је то да су 2017. године на 72. годишњици учествовала 72 авиона и хеликоптера, за сваку годину по један.
![](http://www.srpbratstvo.org/wp-content/uploads/2019/05/1462968785_dsc_8304-300x200.jpg)
Бесмртни пук. Извор: Јандек.ру
Један од најинтересантнијих призора, поред демонстрирања војне моћи, јесте и појава Бесмртног пука. На иницијативу групе новинара из руског града Томска, пук је основан 2007. године на челу са ветеранима Великог рата и њиховим потомцима.
![](http://www.srpbratstvo.org/wp-content/uploads/2019/05/cWRjfxnfkY-1024x576.jpg)
Бесмртни пук. Извор: Јандекс.ру
Фонтана испред тетатра Бољшој постала је центар окупљања ветерана. Још увијек је од њих могуће чути приче које памте и сјећања на рат, а у складу с тим основан је и сајт moypolk.ru. На сајту можете тражити податке о ветеранима, пронаћи њихове приче и на тај начин осјетити талас Великог рата. Временом се дјеловање Бесмртног пука проширило и на друге свјетске и европске градове.
![](http://www.srpbratstvo.org/wp-content/uploads/2019/05/besmrtni-puk-02-foto-S-PASALIC-300x170.jpg)
Бесмртни пук у Бањој Луци. Извор: Јандекс.ру
Георгијевска лента – симбол јунаштва
Препознатљив симбол Дана побједе је и Георгијевска лента. Шта она, у ствару, представља? За настанак Георгијевске ленте узима се 26. новембар 1769. године. Царица Катарина Велика установила је орден Светог Великомученика Георгија Побједоносца и одредила боје ордена — црну и наранџасту. Да ли су боје симбол ватре и барута или су ту као још од давнина као симболи царске Русије, мање је важно. Важно је да Георгијевска лента (или како је Руси зову – Георгиј), данас представља симбол витештва, храбрости, пожртвованости и оданости својој земљи. Од давнина је додјељивана официрима и војним морнарицама. Први официр одликован Георгијевским крстом био је потпуковник 1. гренадирског пука Ф. И. Фабрицијан, за исказану храброст прликом освајања Галаца.
![](http://www.srpbratstvo.org/wp-content/uploads/2019/05/georgievskaya-lenta-1024x512.jpg)
Георгијевска лента. Извор: Јандекс.ру
Аутор: Ведрана Лето