Српски и руски спадају у словенске језике и међу њима постоји доста сличности. Али да ли можете да претпоставите колико су ова два језика слична?
Граматика руског језика не спада у лакше, али сигурно је да није несавладива, посебно за носиоце неког од словенских језика. Српска граматика има доста сличности са руском, попут свршених и несвршених глагола, падежног система (са 6 падежа, пошто руски језик нема вокатив), три рода и сл.
Са друге стране, постоје и разлике, које се тичу броја глаголских времена, правила изговора, писања и акцентовања, деклинације бројева и сл. Та правила је најлакше и најзанимљивије усвојити уз слушање и читање разних занимљивих садржаја. За руски језик важи још једно правило – ријеч се често не чита онако
како је написана. За разлику од Руса ми строго поштујемо то правило и увијек без изузетка читамо онако као што је написано.
Руски језик, за разлику од српског, има слободан акценат – што значи да се у руском језику акценат може налазити на било којем слогу вишесложне ријечи. Таква појава може да буде права „авантура“ за ученике који се први пут сусрећу са руским језиком.
У српском језику акценат никад не стоји на посљедњем слогу. Правилан српски акценат представља потешкоће Русима који желе да науче српски језик, као и изговор сугласника „ч“ и „ћ“, „џ“ и „ђ“, које Руси обично изговарају као руско „ч“(нешто између српског „ч“ и „ћ“).
Такође, разлика је и у руској и српској азбуци. Руска азбука се састоји од 33 слова, односно 31 слова и два знака. Слова означавају гласове, осим ъ (тврдог знака) и ь (меког знака) који су само правописни знакови, док српска азбука има 30 ћириличних слова и свако од њих представља одговарајући глас.
Руски језик може бити доста збуњујући због постојања ријечи и фраза које слично или исто звуче, а имају различито значење од српског. Такве ријечи и фразе спадају у међујезичке хомониме, а често их називамо лажни пријатељи. Питање „Как твоя фамилия?“ код носилаца српског језика изазива другачију
асоцијацију, што може навести на наше питање: „Како је твоја фамилија?“ и одговор „Хвала, добро“, а на руском: „Спасибо, хорошо“. У руском језику ријеч „фамилия“ значи „презиме“, а не фамилија, из чега произилази да реченица „Как твоя фамилия?“ значи „Како се ти презиваш?“. Када поредимо ова два језика, лажних пријатеља је много. И у руском и у српском језику постоји ријеч „искуство“/“искусство“, али на руском језику та ријеч значи „умјетност“, док ће „искуство“ на руском бити „опыт“. „Туча“ на руском значи „црни облак“, док ријеч „драка“ значи „туча“ на српском.
Као закључак, можемо са сигурношћу рећи, да је руски језик, језик једне велике земље, свјетски језик велике традиције, језик који данас све чешће срећемо у пословним круговима у свим земљама свијета и познавањем оваквог језика нам се отварају велика врата за даље образовање. Свакако, богатство је познавати један
језик као што је руски.