Наше муке са руским презименима

Наше муке са руским презименима

Наше муке са руским презименима

Иако сродни језици, српски и руски се умногоме разликују, једна од ствари која их диференцира јесте изговор. На руски књижевни језик је знатно утицала јужнословенска компонента доприносећи томе да наша два, можемо рећи, братска језика буду још ближа, али неке круцијалне разлике и даље остају.
Руска презимена су нам задала муку вероватно први пут у средњој школи када смо наишли на Љевина и Љовина: шта је исправно?
Поред тога, муку нам задају и друга презимена, у овом случају са акцентима да ли је ЉЕрмонтов или ЉермОнтов. Углавном презимена подлежу фонолошкој транскрипцији па ће Мережковский бити Мерешковски. Међутим многа су остала укорењена на један начин, на пример филозоф Берђајев (Бердяев) или нека која имају дистинктивну функцију на пример Распутин (савремени руски писац) и Распућин- историјска личност (рус. Распутин). На исти начин се и Евгеније Оњегин одомаћио у нашој књижевности и употреби, иако у оригиналу читамо са –је (рус. Евгений Онегин).
Елем, то су само нека од карактеристичних мушких презимена, а шта је са женскима? Код женских пак имамо краћење: рус. Жуковская у српском Жуковска.
Ово су само неке од зачкољица са којима се срећемо свакодневно, нарочиту муку виде људи када почну да уче руски па пожеле да транскрибују своје име што резултира мрштењем јер им „не звучи“. Свакако, то нас не спречава да уживамо и у читању дела руске књижевности и у учењу самог језика.

Аутор текста: предавач руског језика Марјана Тимотијевић