За Русију се везује велики број националних симбола, од којих је свима вероватно најпознатији сувенир матрјошка (код нас познатији као „бабушка“), а један од мање познатих је национално дрво Русије – бреза. Највеће површине чисте брезе се налазе управо у Русији, те је то један од разлога зашто је бреза асоцијација на руски бајковит пејзаж. Кора брезе је танка и светла као папир, људи су је од најранијих дана своје писмености употребљавали као подлогу за писање. Током истраживања пронађено је чак 1100 записа на брезиној кори у периоди 11-15 века у Новгородској области који се називају „берестяные грамоты“.
Ово дрво је симбол снаге, плодности, здравља и женске лепоте, а такође је позната и по свом лековитом дејству. У руској традицији брезово стабло се везивало за чистоћу и прочишћење па се старе сауне нису могле замислити без брезових гранчица и метли. Данас Руси неретко пију и сок од брезе. Нису сва веровања увек била позитивна. Стари Словени су веровали да у стаблу брезе живе зли духови и русалке, те нису градили куће од њеног стабла. Сам назив потиче од глагола беречь у значењу „чувати“.
О томе колико Руси воле и цене ово дрво сведоче и бројна уметничка дела. Наиме, велики сликари попут Куинџија, Левитана, Шишкина, Рјепина осликали су предивне пејзаже брезе. Они који су учили руски језик у школи сигурно су имали прилике да прочитају стихове песника Јесењина „Бела бреза“. Такође велики број топонима у Русији садржи у корену име овог дрвета, а народно стваралаштво у виду песама и изрека такође доказује широку распрострањеност и значај „руске лепотице“ како још називају брезу.
Аутор текста: професорка руског језика Милица Перић