Прошле године, у августу, у Русији је одржан одличан руско-српски подухват. Руски иконописац и филантроп организовао је долазак Срба са Косова у Русији ради бољег упознавања Русије и аматерске фудбалске утакмице.
Разлог уткамице био је оживљавање успомене на српског младића, Димитрија Поповића, когa је убио албански терориста на Косову у Грачаници 2004. године.
Ови српски фудбалери живе у највећој енклави на Косову, у општини Грачаница.
Организатор подухвата је био руски иканописац и филантроп Роман Иљушкин.
Он је стари и велики пријатељ Срба. Иљушкин се много труди око хуманитарне помоћи косовским Србима. Осим тога, он је члан Друштва српско-руског пријатељства Иване Жигон.
Руси су скупљали новац за долазак српске фудбалске екипе и за њихов боравак у Русији. Много је, долазку косовских Срба, помогао познати руски режисер Никита Михалков.
У програм путовања Срба, била је укључена посјета Москви, као и осталим градовима „Златног прста Русије“, посјета културних мјеста и наравно мемориална фудбалска утакмица.
Све тo је било јако интересантно, али тешко и скупо за организацију. На сву срећу, Роману Иљушкину су помагали добронамјерни људи који су драге воље све то радили бесплатно. Неколико возача, водичи, преводилац и још неколико људи су свесрдно помагали организатору.
Српски гости су били смјештени у малом, али занимљивом граду Сергејевом Посаду.
Овај град је познат због тога, што се тамо налази вјероватно највећа руска православна светиња Тројице- Сергијева Лавра. То је велики руски манастир, који је изграђен у 14. вијеку. Тамо је сачуван познат руски светац Сергеј Радоњешки. Срби су посјетили овај манастир неколико пута. Наши драги гости су посјетили и Москву, мада су у Москви били тек један дан, али су стекли лијеп утисак о руској престоници. Осим тога, Срби су видјели велику руску ријеку Волгу и посјетили неколико различитих градова „Златног прста Русије“.
Имали су српски гости у Русији доста забавних момената, а један од њих је био посебно весео. Са екипом је дошла и телевизија из Косовске Митровице. Једног тренутка режисер је кренуо некуд и оставио своју камеру. Српски момци из екипе су узели камеру и због шале су замолили Русе, који су се у том тренутку ту задесили, да им дају интервју, говорећи да они представљају српску телевизју. Један мушкарац се сложио дати им интервју. Српски новинар је причао српски, Рус је причао руски и није разумио Србина. Ја сам се нашао ту и помогао им да би разумјели један другога. Иако је све то била добра шала, ипак је интервју био јако позитивно искуство за све, јер су послије свега српски новинар и Рус братски поздравили један другог.
На крају свог путовања Срби су имали велики подухват – фудбалску утакмицу. Против српске екипе је играла руска екипа Лоза из Сергијевог Посада. Доста људи је дошло да гледа утакмицу. Зањимњиво је што су на утакмици били људи из администрације града и локална телевезија.
Утакмица је била јако интересантна. И Руска и српска екипа су се много трудили да би побједили, али основно вријеме утакмице се завршило нерјешеним резултатом 0-0.
Одлично су бранили голмани!
Ипак послије основног времена, фудбалери су шутирали пенале. Побједу, у овој лутрији, су однијели Срби. Послије утакмице фудбалери једне екипе братски су поздрављали фудбалере друге екипе. Није био битан резултат, него братски односи и руско-српско пријатељство.
О овој утакмици и долазку српске фудбалске екипе са Косова у Русију, емитоване су емисије на сергијевопосадским телеканалима. О овоме су писали и у локалним новинама и ставили ову информацију на интернет. Зато је више људи у Русији сазнало о Србији, о Косову, о руско-српском пријатељству.
Овај подухват има велики значај за братске односе Руса и Срба..
Антон Сарычихин, Москва, Русија