„Град сунца“, „Земља магнолија“, „Бисер покрај мора“ – све су епитети које с разлогом приписују једином граду у Русији гдје су концентрисани сви климатски и природни потенцијали за комплетан одмор и уживање. Само у Сочију је могуће изаћи из воза или авиона, доћи из снегом покривеног града негдjе у Сибиру и стићи у град-врт са пријатним мирисима прољећа. Територија љетовалишта Сочи налази се у Краснодарском крају на граници са Грузијом, односно Абхазијом. Протеже се на уском појасу од 150 км дуж обале Црног мора. Сочи има 337.947 становника, по податцима из 2009. године. Многи данас овом љетовалишту приписују федерални значај.
Љетовалиште Сочи постоји свега стотињак година, док су први становници у овом региону почели да се насељавају прије сто хиљада година. Као што и доликује првобитним људима, настањивали су се у пећинама и оставили многобројна свједочанства о свом животу. Најнеобичнија је Ахштирска пећина. У њој су пронађени сви историјски слојеви – од најстаријих епоха каменог доба. Јединствена пећина је под заштитом Унеска, и на радост туриста доступна је за посјете. Легенде кажу да када је Одисеј пловио за Колхиду, његов сусрет са Киклопом се десио управо у околини Сочија. На територији будућег Сочија, од давнина су се очували трагови људске дјелатности – грандиозни камени објекти – долмени.
У 5-6 вијеку прије наше ере овамо долазе Грци. Тада је Сочи био центар трговине робљем, и ова трговина одражава античку епоху на Црноморској обали кавказа. А у средњем вијеку на тертиотију Сочија стиже и Византија. Налазећи се у сусједству, на територији данашње Турске, она је овде проширила свој утицај. Тако је на обалу продрло и хришћанство. Девет цркава из тог доба је било изграђено по византијском узору. Између осталог, на територији Сочија се налази једина византијска црква у Русији која се очувала у цјелини.
У периоду од 14. до 17. вијека наследници древних становника Сочија била су сродна племена абхаско-адигске културе. Били су добри ратници, пастири. Што се тиче религије, ова племена су се поклањала духу Природе, Планине, Ријека. Садили су свете честаре, по правилу храстове. Још средином 20. вијека овде су стајали грандиозни храстови, као подсећање на та времена. А одјеци хришћанства код тих народа су остали само у виду поклоњења крсту. Међутим, и поред мноштва спољних утицаја локални становници су увијек себе самтрали независним.
Дуго је на територији Сочија своје интересе имала и Турска империја. Између осталог, управо у том периоду овде се битно укоријенио ислам. Он је постао оружје у борби против царске Русије. Придруживање Црноморске обале Кавказа Русији било је епоха грандиозне промене на територији будућег Сочија, и даље утемељење пута до љетовалишта свијетског гласа какав је данас.
Град Сочи достојно конкурише туристичким дестинацијама свијетске класе, највећим дјелом захваљујући изванредној клими и положају. Док планински вијенци пружају Сочију сигурну заштиту од хладних сјеверних вјетрова , Црно море са њим несебично дијели акумулирану љетну топлоту. У току цијеле године, овај приморски град импресионира своје госте зеленим парковима и трговима, који заузимају највећи дио територије овог љетовалишта. Само овде је могуће на истом мјесту наићи на више од 3000 врста и облика биљака, којима је посебно богата градска ботаничка башта. На његовим улицама не расте обично дрвеће већ палме, еукалиптуси, чемпреси, банане и бамбуси. Као једини град Русије у суптропском појасу, Сочи је најтоплије место на карти ове Совјетске републике.. Повољна суптропска клима, море које се никада не замрзава, природна разноликост планинског терена Главног Кавкаског гребена, стварају у Сочију идеалне услове за туризам, одмор и бањско лијечење у току цијеле године, тако да овај град годишње посећује око 4 милиона туриста.
Одмор у Сочију пружа вишеструки ужитак на простаним плажама, које се простиру на више од 118 км приобаља Црног мора. Уосталом, на одмору у Сочију је могуће пронаћи забаву за све укусе. Сочински биоскопи, забавни паркови, концертне дворане и позоришта, аквапаркови, затим екстремани спортови, излети, динамичан ноћни живот чине да одмор у Сочију буде незабораван. Једино овде се може уживати у топлом мору, препланути на његовим обалама, а затим отићи на очаравајуће путовање у планине. Може се прошетати сјеновитим алејама парка Дендрариј, отићи на екскурзију и разгледати знаменитости Сочија, или на скијање и вожњу сноуборда на падинама Красне пољане. Са плажа се виде врхови планина стално покривених снијегом.
Сочи располаже и највећим бањским комплексом у Русији. Бањски третмани лијечења у Сочију комбинују све познате и специфичне методе лијечења. Љековита сумпорна вода Мацести је граду донела свјетску славу. Само 200 здравствених центара: љечилишта, пансиони са лијечењем, здравствено-рехабилитациони центри и рекреативни центри чине половину комплекса за одмор и лијечење Краснодарског краја. У здравственим центрима Сочија се лијече болести кардиоваскуларног система, централног и периферног нервног система, коштано-мишићног система, гинеколошка, дерматолошка, имуно-алергијска обољења, болести ендокриног система, гастроинтестиналног тракта и дисајних органа.
Културни живот у Сочију је такође богат и разнолик, па се тако нпр. овде може учествовати у дегустацији пића на фестивалу „Море пива“, видјети новине из свијета филма на фестивалу „Кинотаур“, а уз мало среће чак и фотографисати са омиљеним глумцима на звезданој стази Зимског театра. Фестивали, уметнички конкурси, позоришне трупе руских и страних глумаца долазе у Сочи, смјењујући једни друге. Љети се цијели град, као и његови тргови и паркови, претварају у један велики концертни простор. Госте летовалишта очекују и центар Фестивалски, јединствен по архитектури Летњи театар, биоскопи под отвореним небом,… Једном ријечју, одмарање у Сочију је у свако доба године лагодно, безбрижно, интересантно и креативно.
А оно што посебно привлачи пажњу туриста, и што би се свакако требало наћи на листи приоритета приликом посјете овом величанственом граду су знаменитости града Сочија, а ми вам са задовољством представљамо неке од њих.
Библиотека „Пушкин“ у Сочију
Ова чувена бибилиотека налази се на самој обали мора, на шеталишту. Настала је као резултат напора урбане интелигенције и играла велику улогу у образовању јавности. По први пут прича о библиотеци у Сочију почела је током прославе посвећене великом руском пјеснику Александру Пушкину. Иницијатори овог доброг дjела били су супруга тадашњег градоначелника Сочија и још неколико истакнутих грађана.. Они су отпочели прикупљање средстава за изградњу. Добровољне прилоге давали су сви становници, без изузетка: и интелигенција и радници и сељаци. Одбацујући таксе грађевинског пројекта ,и уз прикупљених 8.376 рубаља, изграђена је библиотека у Сочију, и званично отворена 27.маја 1921. Зграда библиотеке се сада сматра архитектонским спомеником и налази се под заштитом државе.
Зимско позориште
Познато сочинско Зимско позориште изграђено је у периоду од септембра 1934. до новембра 1937. Пројекат је осмислио архитекта Константин Цхернопиатов, који је успио да ријеши веома тежак архитектонски проблем. Степениште зграде је крунисано са три статуе грчких муза Мелпомене, Тхалиа и Терпсихоре настале у радионици чувеног вајара Мукхина Вере. Отварање позоришта одржано је 15. Маја. 1938. опером Николаја Римског-Корсакова “ Царева невјеста“ у режији Московке Државне академске Опере и Балет театар Константина Станиславског. Током година, у позоришту је гостовало много познатих умјетника, међу којима су били Игор Илиински, Василиј Кацхалов, Јевгениј Лебедев, Андреј Миронов,и др.
Катедрала Архангела Михаила
је најстарија камена грађевина у Сочију. Изграђена је 1891, по пројекту архитекте из Москве Александра Каминског, који је постао познат по подизању главне зграде Третјаковске галерије у Москви. У време прогона Руске Православне Цркве, 1934. катедрала Архангела Михаила је била затворена. Сада се ова катедрала сматра главном црквом у конструкцији града.
Арборетум у Сочију
Превод са грчке ријечи „арборетум“ значи „збирка дрвећа. Сочинска „збирка“ има 1700 врста биљака које су у Сочи стигле из цијелог свијета. Парк су основале истакнуте политичке и јавне личности 1892. За формирање парка заслужан је чувени вртлар Карл Ланган.
Дрво пријатељства у Сочију
У Сочију постоји својеврстан зелени симбол јединства свих људи на Земљи, Дрво пријатељства. Године 1934. научник-одгајивач Фјодор Зорин засадио је у Сеасиде Парку дивље Лимуново дрво предлажући да то буде посвећено свим познатим гостима града Сочија. Број зелених аутограма повећава се из године у годину и резултат тога је да, од 192 земаље свијета, на гранама дрвета пријатељства своје мјесто имају 174 државе. Међу ауторима тог необичног потписивања су предсједници и премијери, астронаути, писци, научници, поп звијезде, олимпијски шампиони, као и дјеца … који су дошли у Сочи из цијелог свијета. “Музеј од дрвета“ брижљиво чува њихово пријатељство поклона које подсећају народе колико је различита и велика наша планета.
Торањ на планини Ахун у Сочију
Вјероватно једна од најпопуларнијих турнеја у Сочију је пут у Ахун. Планина Ахун – гребен, који пролази паралелно са плаже,издиже се 633 м изнад нивоа мора. 1936. на планини је изграђена 30 метра висока кула. Према ријечима архитекте Воробева, када је лијепо вријеме са куле се може видјети обала Турске. Наравно, то је ништа друго до бајкa за лаковјерне туристе. По мишљењима туриста ово мјесто је најбоље посјетити у зору или навече када сунце сија над морем а у њему се огледа панорама ове прекрасне планине.
Посјета Сочију
У случају да желите да посетите овај град, који се простире дуж обале Црног мора, неопходно је издвојити најмање 1.000 евра само за повратне авионске карте Београд-Москва-Сочи.
Када је ријеч о смјештају, могуће га је наћи у свим варијантама: од најефтинијег до суперлуксузног. Најефтинији смештај се креће од 1.000 рубаља, односно 25,6 евра за дан, док је у хотелима цијена већа и креће се од 1.500 до 6.000 рубаља, односно од 50 па до 154 евра за једнодневни пун пансион. Битна ствар на коју се треба обратити пажња је питање „сувшне папирологије“, веома је важно водити евиденцију и чувати сваки добијени папир приликом боравка у овој земљи – од декларације која се за улазак у Руску Федерацију добија у авиону, па до документа о боравишту у хотелу. Без тог документа немогуће је напустити аеродром у Сочију.
Занимљивости о Сочију:
- Сунчаних дана у Сочију има око 300.
- Од Сочинских плажа и морске климе до планинских вијенаца прекривених снијегом има само 40km.
- У Сочију скоро никада не пада снијег, што је интересантно управо због близине „зимске“ климе.
- Сочи који има 337.947 становника годишње посјети око 4 милиона људи што је око 11 пута више од броја домаћег становнишва.
- У Сочију има преко 3000 врста најразличитијих биљака.
- „Зеленило“ заузима до 80% територије овог љетовалишта.
- Од 150km колико се протеже овај приморски град, 118km чине простране плаже.
Аутори: Ана Бундало и Драгана Вржина
Чланак је први пут објављен у 2. броју Газете који можете бесплатно читати и преузети ОВДЈЕ