У животу сваког писца постоји она једна жена која је његова инспирација, без које његова дјела не би била таква каква јесу, нити би можда нека од њих доживјела своју коначну верзију.
Михаил Булгаков је свој најпознатији роман „Мајстор и Маргарита“ диктирао супрузи Јелени.
Јелена Сергејевна Шиловска
Њихов сусрет никако не може бити узет као обичан и доживљен као нешто пролазно. У браку са генералом Шиловским, Јелена је била, наизглед, срећна. Међутим, сусрет са Булгаковим, љекарем који је медицинске инструменте замијенио пером, био је довољан да посумња и одбаци сву ушушканост топлог породичног живота. Генерал Јевгениј Шиловски је био окупиран пословним обавезама, о дјеци се бринула дадиља, док је кућне послове обављала помоћница. Јелену су такав породични живот и забаве из високог друштва, доводили до лудила.
За Булгаковљев рад, Јелена је почела да се интересује прочитавши приповијетке “Кобна јаја“ и “Бела гарда“. Пружила јој се прилика да упозна писца. Позив пријатеља на заједничку прославу Масленице, Јелена није сматрала као обавезан, све док на списку званица није угледала пишчево име. Након дугог и мучног периода, развела се од Шиловског, а већ сљедећег дана ступила у брак са Булгаковим.
У својим писмима, она ће рећи:
„Била сам жена генерала Шиловског, дивног, племенитог човека. Били смо оно што се назива срећна породица. Углавном, све је било фино. Али кад сам упознала Булгакова, знала сам да је то моја судбина… Брзо, неуобичајено брзо, показало се да је то љубав која ће трајати целог мог живота.“
Михаилу Афанасијевичу, Јелена је била трећа жена. Сама је признала да је то за њу била љубав за читав живот. Међутим, није се могла тако лако растати од мужа и синова. Одбијала је да прими писма која јој је Булгаков слао, никада није сама излазила на улицу, јер се плашила сусрета са њим. То је потрајало 20 мјесеци, а Јелена је била сигурна да је то судбина умијешала своје прсте, да тако треба да буде. Након пола године раздвојености, схватила је да ће само са писцем њен живот имати смисао. Кроз мјесец дана, генерал Шиловски је потписао развод. Чак је покушао и да оправда своју вољену, говорећи: “Ни за шта не кривим Јелену Сергејевну, сматрам да је поступила часно и искрено. Исцрпили смо једно друго и нашем браку је дошао крај. Код ње су се родила озбиљна и дубока осјећања према другом човјеку. Захвалан сам за огромну срећу и радост коју ми је даровала годинама уназад.
Михаил Булгаков и Јелена Шиловска
Године 1932, 4. октобра, само дан након развода од Шиловског, Јелена је ступила у нови брак. Млађи син, Сергеј, пошао је са њом, док је старији остао код оца. Имала је све што јој је потребно за срећу. Писац јој је у једном тренутку рекао: “Дај ми ријеч да ћу ти умријети на рукама.“ Дословно тако је и било.
Ко су јунаци најпознатијег Булгаковљевог романа?
Три мјесеца након познанства, писац је супрузи саопштио замисао о роману “Мајстор и Маргарита“.Упознавши је са сижеом, одводи је у њој непознат, чудан стан. На њена знатижељна питања одговарао је само са: “Псст“. У стану су их дочекали један старац и један младић. У једном тренутку, Јелена је чула старчеве ријечи: “Могу ли Вас пољубити?“ Сачекавши њен одговор, пољубио ју је и узвикнуо: “Вјештица!“
Тако је настао лик Маргарите у роману, а старац и младић оживљени су у другим ликовима овог великог дјела. Питате се, откуда Булгакову идеја да напише овакав роман. Нема сумње да је он и данас предмет полемике, да и даље изазива недоумице, да се може тумачити на разне начине… Писац је подлогу нашао у скандинавској митологији, дешавањима у Америци прошлог вијека, интригама на француском двору… Наиме, неке особине скандинавско бога Одина, Булгаков је дао Воланду. Други сматрају да је као прототип послужио Гетеов “Мефисто“, јер се Воланд изјашњава као Нијемац. Ако се томе дода и претпоставка да Воландово име потиче од староњемачке ријечи “фаланд“, у значењу: онај који је лукав, лажов, онда су коцкице склопњене.
За бал код Сатане, писцу је послужио један амерички прољећни фестивал, одржан у згради амбасаде Спасо-Хаус, 1934. године. Балу је присуствовао и Булгаков. Била је то неуобичајена прослава: у огромној сали се налазио базен пун најразличитијег цвијећа, мини зоолошки врт се, такође, нашао ту, а једног медвједа су чак и напили шампањцем.
За Маргариту, писац каже да има нешто од краљевске крви. Светла краљица Марго и свадба Жесара у Паризу су довољне смјернице да схватимо ко је то, у ствари, Маргарита. Познато је већ да је многи поистовјећују са ликом пишчеве супруге. Међутим, знамо ли ко је краљица Маргарита и како је изгледала њена свадба? Франсоа Жесар, филолог, издао је писма Маргарите Валоа, дајући у њима опис краљичине свадбе, налик на Вартоломејску ноћ. С тим да је Булгаков себи дозволио извијесну слободу, алузија је и више него јасна.
Јунаци романа “Мајстор и Маргарита“
Роман обилује и масонским симболима. Један од најупечатљивијих је онај о Берлиозовој одсјеченој глави. Она указује на легенду о посљедњем великом мајстору витешког реда, темплару Жаку де Молу, који је спаљен на ломачи 1314. Према легенди, његова лобања није изгорјела, већ је пренесена у Америку и користила се приликом масонских обреда. Приказивана је са драгим камењен на златном постољу, баш као и Берлиозова глава.
Бал код сатане
Роман се сматра и уклетим, због низа несрећних околности које су снашле глумце приликом извођења представа или снимања серије по истоименом дјелу. На приказивање филма, који је режирао Јуриј Кара, чекало се чак 17 година. Булгаковљеви насљедници нису жељели да он буде објављен.
Вријеме у коме је стварао Михаил Булгаков, обиљежила је изузетна цензура од стране власти и контрола свих друштвених сфера, па и књижевности. Многа његова дјела била су забрањена, а за то се побринуо лично Стаљин. Јелена се храбро носила са свим забранама упућеним писцу, са немогућношћу изласка из земље и пишчевом болешћу. Усљед немогућности да пише, јер му се вид погоршавао, глас издавао из дана у дан, а дејство морфијума је слабило, она је слушала и записивала супругове мисли. Булгаков умире 1940. не дочекавши да објави роман, а Јелена пажљиво чува рукописе. Булгаковљева удовица је ишла до самог краја, не устручавајући се да пише самом Стаљину. Више од двије деценије је чекала да се неко заинтересује за пишчев живот и открије оно што је остало у рукописима. Године 1961. Јелена је рукописе предала филологу који је истраживао стваралаштво њеног супруга. Недуго затим, схвативши да је у питању дјело које би могло да стане раме уз раме са великим свјетским класицима, одлучује да објави роман. „Мајстор и Маргарита“ излазе из штампе, те се овим потврђује и пишчева мисао из романа: рукописи не горе a оно што је истински вриједно увијек пронађе свој пут. Његова Јелена била је попут Маргарите из романа, оне која се не одваја од Мајстора и изнова налази начине да му докаже своју љубав. Роман се нашао на филмском платну, а доживио је и позоришне адаптације.
Уколико читаоце пут нанесе у Москву, нека вам неизоставна дестинација буде „Дом Булгакова“, који је права прилика да се упознате са јунацима његовог највећег романа. За посјетиоце је отворен од 2004. године.
Аутор: Ведрана Лето