Руска дјела која су настала у вријеме епидемије

Руска дјела која су настала у вријеме епидемије

Руска дјела која су настала у вријеме епидемије

НЕВОЉЕ ЗБОГ ПАМЕТИ – Александар Грибоједов

У априлу 1818. године Александар Грибоједов постављен је за секретара руске мисије у Перзији, а његова стална пратња биле су епидемије тифуса, колере, куге, које су међу затвореницима и рањеницима непрестано буктале по фронтовима Кавкаског рата. Грибоједов је 1819. године стављен у карантин у тврђаву Ананури. Своју најпознатију комедију, Грибоједов је почео писати 1822. године. У јануару 1828. године, Грибоједов је озбиљно оболео од маларије – ово је била друга епидемија која је замало спријечила његов брак са Нином Чавчавазде. Данас, његова комедија „Невоље због памети“  заиста је ремек-дјело руске драматургије, које се налази на свим списковима обавезне литературе свих руских школа и универзитета.

ЕВГЕНИЈЕ ОЊЕГИН – Александар Пушкин

Александар Пушкин радио је на свом роману више од седам година: почео је у Кишињеву 1823. године, а свој роман у стиху завршио је током епидемије колере. Написао је девет поглавља у стиховима, али је прије објављивања сам Пушкин цензурисао неке његове дијелове, како га превелика критика политике и друштва, која се јасно очитава кроз дјело, не би довела до хапшења. Пушкин не само да је изоставио, већ је и запалио цијело једно поглавље. Роман у себи садржи чак 5 600 стихова и данас се сматра једним од најзначајнијих дјела руске књижевности.

МРТВЕ ДУШЕ – НИКОЛАЈ ГОГОЉ

Гогољ је свој рад на роману „Мртве душе“ започео 1835. године. Прва публикација овог романа била је тек у мају 1842. године.  Гогољ је писао углавном у иностранству, гдје је наизмјенично провео око 12 година. Јуна 1836. године писац је бродом путовао кроз Хамбург, Франкфурт, затим се преселио у Швајцарску, гдје је провео цијелу јесен. Гогољ је планирао да се пресели у Италију на зиму, али колера је тамо бјеснила  – карантини су преплавили Италију. Рута је морала бити измјењена – новембра 1836. прешао је у Париз са намјером да сигурно стигне до Италије сљедећег фебруара. Када је опет покушао да оде у Италију, 1837. у Италији је поново владала колера.  Током свих ових селидби, Гогољ је писао свој роман „Мртве душе“ који се данас убраја у најпознатија дјела руске књижевности 19. вијека.

ЗАПИСИ МЛАДОГ ЉЕКАРА – Михаил Булгаков

Током Првог свјетског рата, Михаил Булгаков радио је као љекар добровољац у амбуланти у Саратову, од септембра 1916. до септембра 1917. године, Булгаков је примио 15 613 пацијената од којих је само шест је умрло. У том периоду владала је  упала плућа, маларија и тифус, од којег је и сам Булгаков боловао. У писмима које је писао својој мајци, Булгаков је говорио како је започео рад на роману „Записи младог љекара“. Овај роман објављен је 1926. године, а главни јунак заправо је лик самог Булгакова, који је одлучио да свој живот посвети медицини. По мотивима овог романа, настала је и британска телевизијска серија истог назива. Прича је смјештена у Русији у раздобљу од 1917-1918. године и говори о љекару  који се бори са зависношћу о морфијуму, па се присјећа времена кад је радио у болници у малом руском селу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *