Амбасадор Руске Федерације у Босни и Херцеговини Александар Боцан-Харченско у интервју за часопис „Газета“ истакао је да у недавном говору Валентина Инцка на сједници Савјета безбејдности Уједињених нација не види промјену у начину наступања највишег међународног представника у БиХ, који наставља са праксом оптужби на рачун Републике Српске и њених власти као јединог кривца за пат-позицију у БиХ.
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: Релано смо сагледали ситуацију и закључили да не може бити говора о томе да је само једна страна одговорна за тешко стање у БиХ. Инцко је у своме говору био веома критичан и у међународним круговима често износи мишљење које не одговара реалности. Ситуацију треба сагледати објективно, а не једностарно.
ГАЗЕТА: Да ли став Русије о затварању Канцеларије високог представика међународне заједнице (ОХР-а) остаје исти?
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: Да. Наш став је јасан и по питању тога не би смјело бити неспоразума. Русија се и даље залаже за затварање ОХР-а. Сматрамо да је ситуација која сада постоји, дакле, ситуација политичке и економске кризе и повећаних тензија дјелимично производ међународне заједнице која није доносила исправне одлуке и која мора промјенити своју стратегију према БиХ.
ГАЗЕТА: Да ли мислите да ће доћи до такве промјене?
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: Нажалост, тренутно не постоји јединствен став у Савјету за провођење мира (ПИК-у), у којем се већина представника снажно залаже за останак ОХР-а и примјену бонских овлаштења. Русија у ПИК-у већ дуже вријеме не наилази на разумјевање по питању приједлога о распуштању ОХР-а. Сусштина ове идеје је укидање бонских овлаштења, док је распуштање ОХР-а формално питање. Позивам све наше партнере у ПИК-у и међународној заједници да се бавимо суштином, а не формом.
ГАЗЕТА: Да ли се из посљедњих дешавања у вези са формирањем власти на државном нивоу може закључити да постоји тежња ка стварању конфедерације БиХ?
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: Да би БиХ опстала као држава и да би се превазишла тренутна криза, неопходно је придржавати се изворног Дејтонског мировног споразума. Ставови Републике Српске и Русије се по питању наведеног подударају. Будно пратимо ситуацију, нарочито када је ријеч о преговорима у вези са формирањем Савјета министара БиХ. То није само питање расподјеле функција и рада Савјета министара, већ и усклађивање ставова домаћих лидера о опстанку и будућности земље. Мислим да се нису створили услови за промјену Дејтона. У том погледу се не могу наметати рјешења. Бутмирски преговори су се показали контрапродуктивним, те су довели до промјене разнотеже и стања у којем се БиХ данас налази. Стога, још једном позивам међународну заједницу да заузме конструктивнији став и да дјелује у складу са важећим међународним споразумима.
ГАЗЕТА: Како сте доживјели захтјев Срба са Космета заруским држављанством?
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: Боље би било поставити ово питање руском амбасадору у Београду. Што се тиче косовског питања, став Москве је познат. Питање Косова је комплексно и досадашњи напори у рјешавању овог проблема нису дали резултате. У овом тренутку је тешко ријешити ово питање путем компромиса, али ријешење треба тражити искључиво у складу са Резолуцијиом Савјета безбједности Уједињених нација 1244. Резолуција предвиђа статусну неутралност међународних снага распоређених на Косову, чији припадници све чешће дјелују на штету Срба и у корист Албанаца и тиме излазе из оквира мандата који им је повјерен.
ГАЗЕТА: За руским језиком и културом постоји велико интересовање у Републици Српској, нарочито међу омладином. Како оцјењујете културну сарадњу између Русије и РС?
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: Веома ме радује пораст интересовања за руским језиком у Републици Српској у посљедње вријеме. Вијековна блискост наших народа огледа се кроз занимање српске омладине за руским језиком и културом, које постоји одавно и за које се надам да ће постојати и у будућности. Они се често опредјељују за студије на руским универзитетима, гдје усавршавају језик и упознају нашу културу и начин живота. Сарадње између Русије и Републике Српске није само економска, већ и културна. Осим великих руских фирми, у Републици Српској ће бити присутне и установе културе из Русије. Компаније попут Гаспрома, Забрежњефта и Оптима групе су дале велики допринос у запошљавању радне снаге у Републици Српској. Њима ће бити потребно особље са знањем руског језика. Наша међусобна сарадња огледаће се и кроз рад Руског центра културе у Бањалуци, који ће бити отворен током сљедеће године.
ГАЗЕТА:Осим Руског центра за културу, постоје и планови за отварање Руског универзитета у Републици Српској. На који начин ће Амбасада Руске Федерације у БиХ подржати овај пројекат?
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: У праву сте. Када је ријеч о културној сарадњи треба ићи корак по корак. Прво намјеравамо да отворимо Руски центар за културу, мада и Руски универзитет спада у наше приоритете. Након отварања центра културе, намјеравамо се детаљније позабавити Руским универзитетом у Бањој Луци.
ГАЗЕТА: Да ли Руска Федерација намјерава отворити конзулат у Бањој Луци?
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: Уз развој сараднје наравно има више конзуларних односа. Засада Амбасада обавлја све одговарајуће послове.
ГАЗЕТА: Да ли сте упознати са радом огранизација у РС и Русији које се баве промоцијом руско-српских односа? Какав допринос оне могу дати у јачању беза између наших народа?
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: Знам да у Републици Српској постоји више оваквих огранизација, претежно омладинских. Упознао сам се са радом поједених на недавно одржаном Фестивалу руског филма у Београду, којем су присуствовали и представници неколико удружења руско-српског пријатељства из Републике Српске. Ове огранизације дјелују самостално и неопходна је њихова интеграција. Предлажем оснивање кровне огранизације у оквиру које би дјеловала удружења овога типа. То би знатно побољшало и поједноставило сарадњу Руске амбасаде у БиХ и ових удружења. Снажно подржавам њихов рад и овим путем их поздрављам.
ГАЗЕТА: Какво је Ваше виђење садашњих односа на релацији Москва-Београд? Да ли РС у циљу заштите својих интереса може остварити директан контакт са Москвом, дакле без посредстваБеограда?
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: Имамо развијену сарадњу са Србијом у свим областима, најприје привреди. Политичка сарадња Русије и Србије има дугу традицију. Задовољни смо развојем односа и са Републиком Српском, који се оставрују посредством наше амбасаде у Сарајеву, а не у Београду. Наравно да постоје директни контакти на релацији Москва-Бањалука, али првенствено када је ријеч о привредној сарадњи, која је веома важна, како за Српску, тако и за Русјиу. Енергетика је једна од најважнијих области сарадње Русјие и РС, односно БиХ. Планирано је прикључење РС и БиХ гасоводу „Јужни ток“, што би било од регионалног значаја у смислу интеграције регионалне енергетске инфраструктуре.
ГАЗЕТА: Да ли ће након изградње крака „Јужни ток“ доћи до нових инвестиција руских компанија у РС и БиХ?
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: Нафтна истраживања су недавно почела у околини Приједора. Планирана су и нова истраживања терена на сјеверу Републике Српске, тако да смо се помакли од папирологије и бирократије ка конкретном раду. Контакти руских и српских привредника су дали резултате. Руска компанија „Зарубежњефт“ је водећа на територији РС и БиХ када је ријеч о преради нафте и нафтних деривата. Ова фирма је стекла добра искуства кроз вишегодишњи рад на тржишту Републике Српске. Развој и модернизација нафтног сектора у Републици Српској је један од наших приоритета, те је од стране наших власти и привредника окарактерисан као најважнији руски привредни подухват у региону. Ваша земља је богата енегетским потенцијалом, нарочито хидропотенцијалом, али су могућности у овој области неискориштене. Руски привредици су показали велико интересовање за улагањем у овај сектор. Трговинска размјена Русије и БиХ је на задовољавајућем нивоу, нарочито када је ријеч о трговини пољопривредним производима. Интерес мањих произвођача у обје земље мора бити задовољен кроз адекватан ниво трговинске размјене. Руско тржиште које је велико и отворено за улагања и размјену, нуди одличне могућности пословања.
ГАЗЕТА: Какав је став Руске Федерације о уласку БиХ у НАТО и Европску унију? Да ли постоји алтернатива евроатлантском путу БиХ и региона, нарочито у вријеме када се све више говори о Евроазијској унији?
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: Већина политичких снага у БиХ подржава процес евроатлантских интеграција. Процес интеграција на простору бившег Совјетског савеза је природан јер су земље настале на том простору одувијек биле блиске. Ово не треба посматрати као формирање новог Совјетског савеза. Ради се о интеграцији независих држава у нову наддржавну огранизацију. Разговори о стварању Евроазијске уније нису се водили у атмосфери притиска, него је ријеч првенствено о стварању царинске уније Русије, Бјелорусије и Казахстана базиране на добровољној иницијативи и заједничком интересу. Сматрам да ће се процес евроазисјких интеграција брзо одвијати. Нова унија није само ограничена на земље настале распадом Совјетског савеза, од којих многе већ схватају предности овакве уније. Не сматрам да постоје битне разлике и противријечности између Европске и Евроазисјке уније.
ГАЗЕТА: Да ли постоји могућност ширења руске интересне сфере на простор Источне Европе, нарочито западног Балкана? Као што сте рекли, Евроазијска унија неће бити ограничена само на земље бившег СССР-а.
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: Евроазијска унија је перспектива простора бившег Совјетског савеза. Када је ријеч о Западном Балкану, руско присуство на овом простору је све уочљивије. То се јасно види на примјерима Републике Српске и Србије, као и још неких земаља региона. Свестрани односи земаља Западног Балкана и Руске Федерације су у успону, што ће позитивно утицати и на односе држава овога региона са земљама чланицама будуће Евроазијске уније.
ГАЗЕТА: Каква су Ваша очекивања у вези предстојећих парламентарних избора у Руској Федерацији?
БОЦАН-ХАРЧЕНКО: У Сарајеву и Бањој Луци ћемо отворити бирачка мјеста за све наше држављане настањене у БиХ. Тренутно има много Руса који раде у Републици Српској. Очекујем велики одзив бирача ,а према ономе што сам чуо интерес бирача за ове изборе је велики. Протеклих година је дошло до видљивог напректа у Русији, а Русија је почетком 21.вијека поново заузела своје заслужено мјесто међу водећим свјетким силама. У прилог томе свједочи стабилан развој Русије у протеклом периоду. У вријеме финансијко-економске кризе, Русија је била једна од ријетких земаља која је испунила све социјалне обавезе. Очекујем првенствено да се период дугорочне стабилности у Русији настави и посље избора.
Новинар Стефан Грковић
Преузето из часописа „ГАЗЕТА“