Руси у Бањој Луци између два свјетска рата

Руси у Бањој Луци између два свјетска рата

 

За вријеме Краљевине Југославије, ако говоримо о подручју града Бања Лука, први већи досељенички талас руске емиграције стигао је у Бањалуку 1921. године, као посљедица Грађанског рата између «бијелих» и «црвених» те одмазде тадашње бољшевичке Русије над неистомишљеницима. Те године стигло је 126 емиграната, од којих је већина имала виско образовање, а готово сви средње образовање. Међу њима су се нашла и значајна имена као што су Никола Иванов, глумац; Василије Кашкаров, књижевник; Рафаел Арнели, композитор; Федор Сахо, ликовни умјетник; Ераст Исајев, члан Државне думе, који су у Бањој Луци основали «Руски соко» (организацију која је била једна од многих тада соколских организација у Краљевини СХС). Руска емиграција је основала и разне друге организације и удружења као што су -Руска колонија- (бројала је у БЛ око 150 породица), Руска матица, Удружење руских официра, Руско друштво црвеног крста.

Александар Медведев, рођен 1900. године у Мелитопољу је такође, за вријеме Грађанског рата, емигрирао из Русије у тадашњу Краљевину СХС. На позив бана Светислава Тисе Милосављевића, послије конкурса за нове зграде Банске управе и Банског двора, преузима израду идејног пројеката Банске управе.

Његова жена, Ксенија Медведев рођена је 1905. године у Јекатеринославу, израдила је пројекат за ловачки дом који је бан Милосављевић посветио краљу Александру.

Такође, она је «Заводу за заштиту споменика културе и природе» поклонила обимну и значајну документацију о згради Банске управе и Банског двора.

У Другом свјетском рату у страху од фашистичке одмазде, под чијом је окупацијом била цијела Краљевина Југославија, гаси се активни друштвени живот руске емиграције, да би по завршетку рата и успостављању ФНРЈ, бројне руске организације, а међу њима и Руска матица и Руски соко, биле проглашене као контрареволуционарне и профашитичке, те њихов рад забрањен, а представници Руске колоније Евгениј Антонович и предсједник Руске матице Виталиј Рибкин, крајем априла 1945. године, осуђени су на двогодишње казне строгог затвора.

Због свега тога долази до гашења активног друштвеног рада руске емиграције у Бањој Луци и шире.

 

Преузето из публикације СРП „Братство“ под називом „Српско – руски односи, историјски преглед“