Руска државна застава

Руска државна застава

Руска државна застава

Руска државна застава је  хоризонтална бијело-плаво-црвена тробојка.Током своје 300 годишње историјe била је симбол руских побједа, прогреса, борбе за демократију и панславенизма. Забрањивана је у вријеме комуниста, када се сматрала симболом царизма и руског национализма. Данас је симбол модерне Русије.

НАСТАНАК

Настанак руске заставе везан је за изградњу првог руског војног брода под називом Орјол (орао у преводу), 1667. године. Руски цар Алексеј Михајлович  је тим поводом наредио да се за руску заставу узме тканина бијеле, плаве и црвене боје. Ову заставу је Петар Велики потврдио својим Указом из 1705. године, према којем су сви руски трговачки бродови морали да подижу бијело-плаво-црвену заставу. Велики владар је чак и нацртао узорак  заставе и одредио редослијед хоризонталних линија. Вјероватно је холандска застава била инспирација за руску заставу. Холандија, која је тада била европска поморска сила, била је узор тадашњим руским владарима, па и не чуди да је  њена застава била узор и за руску заставу. Када су у питању боје заставе вјерује се да су потекле од грба Московског војводства на коме су доминирале црвена, плава и бијела боја. Русија је тако добила своју прву заставу из трговачких разлога. Бијело-плаво-црвена тробојка кориштена је све до 1858. године, када  је руски цар Александар II усвојио црну, жуту (златна) и бијелу боју као нове боје руске заставе. Ово је потврђено Указом из 1863. године.Нова застава симболисала је величину и моћ руског царства које је тада било на свом врхунцу.Застава је била инспирисана заставом руске царске породице Романов (црни орао на жутом пољу). Црно-жуто-бијела застава кориштена је све до 1883 године, када је цар Александар III вратио бијело-плаво-црвену тробојку поново у употребу. Коначно 1896. године руско Министарство правде доноси закључак да се бијело-плаво-црвена тробојка има сматрати  руском или националном, те да се њене боје проглашавају државним.

ЗАБРАЊЕНА ЗАСТАВА

Оснивањем Руске СФСР, 1918. године, усвојена је нова црвена државна застава са ћириличним натписом пуног имена државе. Ова застава је неколико пута мијењана. Промјене су се односиле на натпис на застави који је умјесто пуног имена државе на крају остао само са почетним словима државе – РСФСР. Тек 1954. године усвојена је застава која ће бити најдуже у употреби за вријеме постојања Руске СФСР. Застава је била црвене боје са вертикалном плавом линијом на љевој страни. У горњем лијевом углу налазио се златни срп и чекић, а изнад њега петокрака. Док је нова држава добијала нове симболе, бијело-плаво-црвена тробојка користила се међу руском емиграцијом и руском православном црквом у иностранству. За једне је она симболисала царизам и руски национализам, док је за друге представљала симбол борбе против совјетске диктатуре и слободне Русије.

Требало је 70 година да се стара бијело-плаво-црвена застава врати у Русију и међу Русе. Почетком 90-тих година прошлог вијека дошло је до друштвених и политичких промјена у СССР-у. У јеку борбе грађана Моске са ткз. пучистима  изнад Дома владе подигнута је  22.8. 1991. године бијело-плаво-црвена тробојка. Подизањем „забрањене“ заставе  симболично је означен крај комунизма у Русији и повратак  руског народа својим коријенима. На ванредном засједању Врховног Совјета Руске СФСР 22. августа 1991. године одлучено да се званичним симболом Русије сматра бијело-плаво-црвена тробојка.  Ово је потврђено и законом „О Државној застави Руске Федерације“, усвојеним 2000.  године.

СИМБОЛИКА БОЈА

Најстарије и једино званично тумачење боја руске заставе потиче из 19. вијека. Црвена боја је, по том тумачењу, означавала „државност“; плава боју Богородице, под чијим покровитељством се налази Русија, а бијела боју слободе и независности. Ове боје су означавале и јединство Бијеле (Бјелорусија), Мале (Украјина) и Велике Русије. Данас је  најпопуларније тумачење оно гдје бијела боја означава мир, чистоту, чедност и доброту, плава боја- вјеру, вјерности и постојаност,  док црвена симболизује енергију, снагу и крв проливену за Отаџбину.

ДАН ДРЖАВНЕ ЗАСТАВЕ

Августа 1994. године,бивши предсједник Русије, Борис Јељцин потписао је  Указ,којим је установљен  државни празник, Дан државне заставе Руске федерације. Овај празник прославља се сваког 22. августа у част подизања руске тробојке на зграду Дома владе. У указу пише: „У вези са 22. августом. 1991. године и враћеном историјском руском тробојном државном заставом, овјенчаном славом многих покољења Руса, и у циљу образовања садашњих и будућих генерација грађана Русије, да се са поштовањем односе према државним симболима.„

СИМБОЛ ПАНСЛАВЕНИЗМА

Руска тробојка и њене боје били су узор за  настанак застава других словенских народа и држава. У 19. вијеку Русија се сматрала заштитником словенских интереса у Европи, стога и не чуди да су и званичне боје панславенистичког покрета плава, бијела и црвена настале под утицајем руске заставе. Постоји занимљива анегдота о настанку српске заставе. За вријеме Првог српског устанка, српска делегација  која је била у посјети Русији, затекла се на једној дворској свечаној поворци. Када су присутни питали зашто и Срби не иду у свечану поворку, наши Срби увидјевши да им недостаје застава,брзо се снађоше. Окренуше они тако руску заставу наопачке и поносно се придружише поворци.

Аутор: Милан Милковић

Чланак је објављен у 6. броју Газете.