Руска архитектура у Београду

Руска архитектура у Београду

Руска архитектура у Београду

Година 1917. обиљежена  је као једна од најтурбулентнијих у бурној руској историји. После октобарске револуције велики број „белих“ Руса незадовољних новим режимом напустио је своју земљу. Многи од њих уточиште су пронашли у тадашњој Краљевини Југославији, гдје је владала пријатељска атмосфера коју су његовали цар Николај II и краљ Александар I . Тада се  највећи број руских досељеника смјестио  у Београду. Срби су у том тренутку могли да понуде топао дочек и мир који су били потребни Русима измученим револуцијом, а Руси који су у том тренутку дошли у Југославију су били спремни да знање и вјештине које су стекли у својој земљи уложе у Југославију и на тај начин покажу захвалност својим домаћинима.

Већ након кратког периода боравка руских емиграната у Београду, био је осетан утицај високообразованих људи на обнављање једне земље исцрпљене ратовањем. Најнеопходније је било покренути школство, здравство и изградити оштећене и уништене зграде. Велико сведочанство њиховог доласка у Србију су и многе грађевине које су дело руских архитеката. Говорећи конкретно о Београду мало је познато да иза неких од главних обиљјежја града стоји Николај Петрович Краснов.

ЗГРАДА МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА

Налази су у улици Кнеза Милоша 24-26. Иако су прејектовање ове зграде, која је првобитно требала да буде Палата Министарства шума и руда, а затим и шума и вода, започели  српске архитекте Драгиша Брашован и Никола Несторовић. Међутим, већ у почетној фази Министарство грађевине зауставља даљи пројекат, који је био надахнут византијским стилом, због нарушавања стилског јединства амбијента. Након тога, пројектовање палате преузима Николај Петрович Краснов, руски емигрант, признати архитекта, који је у свим нацртима потписан као једини аутор.

ЗГРАДА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Налази су у улици Кнеза Милоша 22 и репрезентативан је објекат овдашње међуратне архитектуре са основом у облику неправилног квадрата са унутрашњим двориштем. Палата је саграђена 1928. године, по пројекту архитекте Николаја Краснова. Првобитно је ова зграда била Палата Министарства финансија Краљевине Југославије, а нама је данас позната као зграда Владе Србије.

ЗГРАДА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА

На месту где се данас налази нова зграда Југословенског драмског позоришта, у време Кнежевине Србије, налазио се мањеж који је служио Краљевском коњичком ескадрону. 1927. године започиње градња нове зграде по плановима  архитекте руског порекла Николаја Краснова.

ЗГРАДА АРХИВА СРБИЈЕ

Зграда Архива Србије у Карнегијевој улици завршена је 1928. године према пројекту Краснова. Репрезентативно здање пројектовано је у духу монументалног академизма са израженом пластичном декорацијом на главној фасади.

ПРОЈЕКАТ ОБНОВЕ ЦРКВЕ РУЖИЦЕ

Пројекат обнове Цркве Ружице (старог војничког храма) израдио је на Београдској тврђави 1924. године. Две бронзане скулптуре српских ратника, које се налазе испред улаза у цркву, такође су рад Краснова.