Након многобројних крвавих сукоба током 1917. године – године руске револуције, велики део руске интелигенције напушта домовину, што због разочараности стањем у земљи, што због спасавања сопствених живота. Међу највеће центре руске емиграције, поред Париза, Прага, Берлина и Америке, убраја се и Београд.
У мемоарима Руса који су емигрирали управо у Београд немогуће је не запазити њихову захвалност за гостопримство у веома тешким тренуцима за њих. Тадашња Влада се трудила да Београд заиста постане њихов дом и потрудила се да их што је више могуће уклопи у нову средину.
Међутим, нису нам остали “дужни” Руси. Они су, оним у чему су били најбољи, а то је образованост, култура, оплеменили наш лепи Београд. Да ли сте знали да су управо руски инжењери и архитекте пројектовали многа здања у Београду, као што су на пример седиште Владе на углу Немањине и Кнеза Милоша, палата Министарства унутрашњих послова, здање Руског дома,Руска црква…?Име које се свакако издваја је чувени Николај Краснов.
Ни друге професије нису биле нимало мањег значаја. Велики број Руса се нашао на позицијама универзитетских професора, лекара…
Значајно име је и последњи командант белих Барон Врангел, који се налазио на територији Краљевине СХС и иако пред крај живота одлази у Брисел, последња жеља му је била да буде сахрањен у Београду.
Нина Кирсанова, примабалерина, оплеменила је културни живот Београда, поставши редитељ и кореограф Народног позоришта. Било је још руских емиграната сликара, писаца, балерина…
Занимљиво је да је и западномонголски народ Калмици који је живео на територији Русије пребегао такође на нашу територију. Они су основали свој храм у општини Звездара који је био први будистички храм у Европи. Нажалост, касније је срушен.
Шетајући српском престоницом свугде можете наићи на трагове Руске емиграције, чији потомци и дан-данас живе овде и оплемењују наш Београд.
Аутор: проф. руског језика Милица Перић