Александар Сергејевич Пушкин, један од највећих писаца и песника златног доба руске књижевности, унео је много новина у, пре свега, руску књижевност, а затим и у руски језик. О његовом значају за Русију у и руски језик сведочи и чињеница да је дан његовог рођења, 6. јун, проглашен за Дан руског језика, као и да међу Русима постоји изрека „Пушкин – это наше всё!“ (Пушкин – то је наше све).
Пушкин је био веома интересантна личност, прошао је бурна дешавања током свог живота, те су критичари и проучаваоци његовог стваралаштва и дела забележили прегршт анегдота и занимљивости. Једна од њих је да је Пушкинов прадеда био генерал Абрахам Петрович Ханибал, пореклом Африканац. Ханибал је у раној младости био отет из Африке и послат у Цариград као роб. Одатле га је српски гроф Сава Владиславић довео у Петроград, на двор Петра Великог. Иако је био „ропског“ порекла, цар га је наводно заволео, занемарио ту чињеницу и послао на школовање у Француску. Ханибал је стекао статус племића захваљујући свом високом положају и успесима. У најпознатијем песниковом делу „Евгенију Оњегину“ спомиње се Пушкиново двоструко порекло, руско и афричко. Критичари сматрају да писац није само ликом подсећао на свог деду, већ да је са собом носио „подвојеност“ која се огледала у прогнанству из родне земље и покушају адаптирања у земљи која му је постала домовина.
Пушкиново „афричко“ порекло доказује се из веома оскудних писаних извора. С обзиром на долазак његовог прадеде у Русију преко српског грофа, многи су желели да докажу и његово српско порекло. Без обзира на разне претпоставке и истраживања о песниковом пореклу, он је свакако својим делом заслужено постао један од највећих руских писаца икада.
Аутор текста: проф. руског језика Милица Перић